На данашњи дан 1992. године Босански Брод је постао Српски Брод
Пише: Славко БАСАРА
На данашњи дан, 7. октобра 1992. године, Војска Републике Српске је ослободила Босански Брод од вишемјесечне хрватске окупације и тиме проширила „Коридор живота“, те се учврстила у долини ријеке Саве.
Битка за Босански Брод је вођена од 27. септембра до 7. октобра 1992. године између Војске Републике Српске и јединица полиције Републике Српске Крајине, с једне стране и Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и Хрватских одбрамбених снага, с друге стране, у завршном дијелу операције „Коридор 92“.
Током хрватске окупације ових подручја спроведени су једни од најтежих ратних злочина над српским православним цивилним становништвом у Босанској Посавини за које до данас нико није осуђен. Иако се префикс „Босански“ односи на географску област Босну и оближњу истоимену ријеку која се недалеко одавде улијева у Саву, због великог страдања Срба у овој општини и великих подвига српских војника, назив мјеста је измијењен у Српски Брод да би касније, под притиском Европске Уније, овај градић носио само назив Брод како се и данас званично зове.
Марта 1992. године, у Босански Брод су ушле хрватске паравојне снаге и отпочеле злочине над српским цивилима. Према свједочењима генерала Бошка Келечевића, начелника Штаба Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, само у селу Сијековац је првог мјесеца убијен 51 цивил. Ово је био први организовани злочин над српским становништвом у рату у Босни и Херцеговини.
Прва цивилна жртва грађанског рата у БиХ није био српски сват Никола Гардовић на Башчаршији већ Војислав Горановић, који је погинуо 16. септембра 1991. године на радном мјесту од артиљеријске гранате испаљене из Хрватске у кругу грађевинског предузећа „Грамат“ у Горњем Клакару код Брода. Он је радио у „Ђури Ђаковићу“ у Славонском Броду, све до доласка ХДЗ-а на власт у Хрватској, када је почело протјеривање Срба.
Између марта и октобра 1992. године, припадници Хрватских одбрамбених снага и Армије РБиХ су у Босанском Броду извршили више злочина над цивилним становништвом српске националности. На простору града је дјеловало неколико концентрационих логора, а процјењује се да је кроз њих прошло око 2.000 српских цивила.
Са простора Брода и околних мјеста, пописано је 76 српских цивила који су убијени, док се многи воде као нестали. У селу Лијешће срушена је сеоска црква Силаска Светог Духа из 1869. године.
Код Срба у Посавини још увијек је била јака свијест о усташком геноциду из Другог свјетског рата, нарочито ојачана чињеницом да су бригаде Хрватског вијећа одбране користиле усташке симболе на својим амблемима, попут латиничког слова „U“.
Током августа и септембра 1992. године, Војска Републике Српске је у више наврата покушала да пресјече мостобран код Босанског Брода, али без успјеха. Хрватско вијеће одбране и Армија РБиХ су константно вршиле притисак на дијелове пута који је био под контролом ВРС.
Напад јединица Првог крајишког корпуса ВРС на мостобран ХВ-ХВО у Броду покренут је 27. септембра. Првих неколико дана није било већих напредовања српских снага. Преокрет се догодио 4. октобра када ВРС успјешно уравнотежава своје снаге на линији додира са непријатељем. Јединице Првог крајишког корпуса заузимају Брод 6. октобра у 22 часа. Главнина хрватских снага се током ноћи 5. – 6. октобра извукла преко Саве у Славонски Брод, а наредног дана су минирали мост како би онемогућили прелазак српских снага у Славонију. Вијест о коначном ослобођењу града је свечано саопштена у јутро 7. октобра 1992 године.
Ослобођењем Босанског Брода, окончана је операција „Коридор 92“. Хрватски извори помињу да је у завршници битке око 8.000 избјеглица прешло из Босанског у Славонски Брод, али како су борбе трајале око моста на Сави, који су потом и минирале хрватске снаге, биће да је овај број преувеличан.
У својој књизи „Командант по потреби“ генерал Славко Лисица, учесник ове битке је детаљно описао ослобођење Брода.
ФОТО: фејсбук
