„Имали смо град и ријеку
родне куће и огњишта
имали смо све на свијету
сада, брате, ниђе ништа
Однио нас дивљи вјетар
као пљеву, као ивер
боли срце, боли душа
далеко је Сана ривер
Отишли смо, остала си
из туђине шта ти рећи
наша туга постала си
испод моста сто ће тећи
Видио сам многе ријеке
у сновима и на јави
ал’ ниједна као Сана
нити тече, нит’ се плави“
Боро КАПЕТАНОВИЋ, пјесник из Сане
