,,Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”
Пише: српскопитање
У Шумарицама код Крагујевца прије 84 године њемачки војници су извршили један од највећих злочина над цивилним српским становништвом убијајћу „сто за једнога“.
,,Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”.
Порука гимназијалца Љубише Јовановића, 17 година. Поруку је написао мајци и оцу непосредно прије него што је изведен пред стрељачки вод. Није ни слутио да његов отац поруку никад неће прочитати јер је и он стрељан истог дана.
,,Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је”, поручио је својој породици радник Лазар Петровић.
,,Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози”.
Никола Симић инжењер, стрељан је заједно са својим сином Александром Симићем.
„Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу”, била је последња порука Александра, гимназијалца, 18 година.
„Лебац сутра немојте послати“.
Књиговођа Јаков Медина.
Бринуо је да се не протраћени драгоцени хлеб.
„Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене”, написао је неко, вероватно својој ћеркици.
„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза”.
И тако на хиљаде погубљених душа, зато што се некоме тако прохтело, зато што су Срби. Јаук и туга и бол који се протеже од тада до данас.
Од много порука, сачуване су 42. Налазе се у музеју у Крагујевцу. Писане су на полеђинама ђачких књижица, коверата и личних докумената, све исписане ћирилицом. Ко је у кога пуцао, јасно је. А ви Срби, шта чините данас?
ФОТО: фејсбук
