Косово и Метохија пред новим изборима после Куртијевог дебакла

Но­ви ван­ред­ни из­ла­зак на би­ра­ли­шта тре­ба­ло би да бу­де одр­жан нај­ка­сни­је сре­ди­ном де­цем­бра

Пише: Биљана РАДОМИРОВИЋ/Политика

Но­ви из­бо­ри за скуп­шти­ну при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја у При­шти­ни све су из­ве­сни­ја оп­ци­ја на­кон не­у­спе­ха Ал­би­на Кур­ти­ја и ње­го­вог екс­тре­ми­стич­ког по­кре­та Са­мо­о­пре­де­ље­ње да обез­бе­ди ве­ћи­ну гла­со­ва по­сла­ни­ка и де­ба­кла ко­ји је до­жи­вео при­ли­ком не­дав­ног из­ла­ска на би­ра­ли­шта за ло­кал­не са­мо­у­пра­ве на Ко­сме­ту. На осно­ву по­след­њих ре­зул­та­та по­ка­за­ло се да агре­сив­на по­ли­ти­ка ко­ју је Кур­ти усме­рио про­тив Ср­ба, не ну­де­ћи ни­ка­кав еко­ном­ски про­грам ни ин­ве­сти­ци­је Ал­бан­ци­ма, и све то уз су­прот­ста­вља­ње не­ким од кључ­них по­кро­ви­те­ља тзв. Ко­со­ва на За­па­ду – не­ма до­вољ­ну по­др­шку.

Је­ди­но што је по­сле свих до­са­да­шњих из­бор­них ци­клу­са у овој го­ди­ни из­ве­сно је­сте да је Срп­ска ли­ста по­вра­ти­ла или од­бра­ни­ла власт у де­вет оп­шти­на где ве­ћи­ну чи­ни наш на­род, а пре­о­ста­ло је још да се у дру­гом кру­гу из­бо­ра, 9. но­вем­бра, од­лу­чи да ли ће стран­ка с убе­дљи­во нај­ве­ћом по­др­шком Ср­ба по­бе­ди­ти и у Кло­ко­ту. Ван­ред­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри, са­да је већ го­то­во из­ве­сно, тре­ба­ло би да бу­ду одр­жа­ни нај­ка­сни­је по­ло­ви­ном де­цем­бра, од­но­сно све­га не­што ви­ше од ме­сец да­на на­кон дру­гог кру­га из­ла­ска на би­ра­ли­шта за ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. 

Ка­ко пи­шу ал­бан­ски ме­ди­ји, опо­зи­ци­о­на Де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ко­со­ва (ДПК), ко­ја је по­сле Са­мо­о­пре­де­ље­ња осво­ји­ла нај­ви­ше по­сла­нич­ких ме­ста на фе­бру­ар­ским из­бо­ри­ма, од­би­ла је да пред­ло­жи кан­ди­да­та за ман­да­та­ра, а тре­ће­пла­си­ра­ни Де­мо­крат­ски са­вез Ко­со­ва (ДСК), ако би и ушао у ко­а­ли­ци­ју са ДПК, не би имао до­вољ­но гла­со­ва за из­бор но­ве вла­де. На­и­ме, пре­ма тзв. уста­ву, с об­зи­ром на то да Са­мо­о­пре­де­ље­ње ни­је из ви­ше по­ку­ша­ја ус­пе­ло да на­мак­не дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну од 61 гла­са, пред­сед­ни­ца при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја у При­шти­ни Вјо­са Осма­ни ду­жна је да у ро­ку од де­сет  да­на име­ну­је но­вог кан­ди­да­та. Ако ни та­да вла­да не бу­де из­гла­са­на, Осма­ни­је­ва је ду­жна да рас­пи­ше ван­ред­не из­бо­ре, ко­ји се мо­ра­ју одр­жа­ти нај­ка­сни­је 40 да­на од рас­пи­си­ва­ња.

Пре­ма тој ра­чу­ни­ци, тре­ба­ло би да се гла­са по­ло­ви­ном де­цем­бра, уко­ли­ко Кур­ти у ме­ђу­вре­ме­ну не бу­де из­на­шао не­ки но­ви трик ка­ко би из­бо­ре сто­пи­рао, а он што ду­же остао на вла­сти. Опо­зи­ци­о­ни ал­бан­ски ли­де­ри по­сле не­дељ­ног Кур­ти­је­вог фи­ја­ска об­ру­ши­ли су се на ње­га, па је та­ко пред­сед­ник ДПК Ме­мли Кра­сни­ћи из­ја­вио да је „крај Кур­ти­је­ве об­ма­не”, као и да „не­ће би­ти пре­ми­јер ни по­сле на­ред­них из­бо­ра”. „Ера ње­го­ве вла­да­ви­не је за­вр­ше­на”, ис­та­као је Кра­сни­ћи. И из ДСК су из­ри­чи­ти да „Кур­ти­је­вих 42 од­сто гла­со­ва на фе­бру­ар­ским из­бо­ри­ма по­ка­зу­је ње­го­ву не­спо­соб­ност да фор­ми­ра ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду”, али и да се „не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност са­рад­ње ДСК и ДПК на­кон но­вих из­бо­ра за вла­ду без Са­мо­о­пре­де­ље­ња”.

Су­де­ћи по из­ја­ва­ма опо­зи­ци­о­них ал­бан­ских ли­де­ра, али и на осно­ву оно­га што се де­ша­ва­ло по­сле фе­бру­ар­ских из­бо­ра, Кур­ти ће у на­ред­ној го­ди­ни би­ти – про­шлост. Све су ма­њи из­гле­ди да ће му оче­ки­ва­ни ре­зул­тат до­не­ти то што је ком­плет­не сна­ге усме­рио на се­вер Ко­со­ва, што је ин­ста­ли­рао спе­ци­јал­не је­ди­ни­це тзв. по­ли­ци­је у свим оп­шти­на­ма на се­ве­ру, узур­пи­рао при­ват­ну и дру­штве­ну имо­ви­ну, на­сил­но до­вео ал­бан­ске „гра­до­на­чел­ни­ке” ко­ји уско­ро за­вр­ша­ва­ју на си­лу узет ман­дат. Кур­ти­ју ни­је по­мо­гло ни то што се фо­ку­си­рао на из­град­њу мо­сто­ва у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, тро­ше­ћи иона­ко све та­њи при­штин­ски бу­џет, али и на де­се­ти­не ку­ћа ко­је гра­ди за Ал­бан­це и ма­ли број Бо­шња­ка у гра­ду на Ибру.

Кур­ти је очи­глед­но био убе­ђен да ће му еска­ла­тор­не ме­ре упе­ре­не про­тив Ср­ба до­не­ти гла­со­ве, али се по­ка­за­ло да је на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма до­био чак 100.000 гла­со­ва ма­ње. А на ло­кал­ним је ус­пео да по­бе­ди у са­мо три оп­шти­не од укуп­но 38, ко­ли­ко их има по при­штин­ском си­сте­му. У ме­ђу­вре­ме­ну, на­кон ни­за јед­но­стра­них ко­ра­ка, зва­нич­ни Ва­шинг­тон до­нео је од­лу­ку да су­спен­ду­је пла­но­ве за стра­те­шки ди­ја­лог с При­шти­ном, кри­ти­ку­ју­ћи по­ли­ти­ку Кур­ти­ја. На­кон све­га, оста­је отво­ре­но пи­та­ње да ли ће па­дом Кур­ти­ја Ср­би не са­мо у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, Зве­ча­ну, Зу­би­ном По­то­ку и Ле­по­са­ви­ћу, већ и у сре­ди­на­ма ју­жно од Ибра, мо­ћи да одах­ну. И да ли ће во­де­ћи ал­бан­ски ка­дар, ко­ји би на на­ред­ним из­бо­ри­ма сру­шио власт Са­мо­о­пре­де­ље­ња, про­ме­ни­ти курс пре­ма срп­ском на­ро­ду.

Не­по­бит­на је чи­ње­ни­ца да су по­след­ње две го­ди­не Кур­ти­је­вог ман­да­та обе­ле­жи­ли те­рор и про­во­ка­ци­је. Уз га­же­ње свих спо­ра­зу­ма, При­шти­на је уга­си­ла број­не ин­сти­ту­ци­је ко­је су функ­ци­о­ни­са­ле у си­сте­му Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, осим здрав­ства и про­све­те. На де­се­ти­не Ср­ба је ухап­ше­но, од­но­сно фак­тич­ки кид­на­по­ва­но, При­шти­на је на се­вер по­сла­ла број­не спе­ци­јал­це, аген­те у ци­ви­лу, а срп­ске сре­ди­не над­гле­да дро­но­ви­ма, али и звуч­ним ка­ме­ра­ма.

ФОТО: З. ВЛАШКОВИЋ