Косово и Метохија пред новим изборима после Куртијевог дебакла
Нови ванредни излазак на биралишта требало би да буде одржан најкасније средином децембра
Пише: Биљана РАДОМИРОВИЋ/Политика
Нови избори за скупштину привремених институција у Приштини све су извеснија опција након неуспеха Албина Куртија и његовог екстремистичког покрета Самоопредељење да обезбеди већину гласова посланика и дебакла који је доживео приликом недавног изласка на биралишта за локалне самоуправе на Космету. На основу последњих резултата показало се да агресивна политика коју је Курти усмерио против Срба, не нудећи никакав економски програм ни инвестиције Албанцима, и све то уз супротстављање неким од кључних покровитеља тзв. Косова на Западу – нема довољну подршку.
Једино што је после свих досадашњих изборних циклуса у овој години извесно јесте да је Српска листа повратила или одбранила власт у девет општина где већину чини наш народ, а преостало је још да се у другом кругу избора, 9. новембра, одлучи да ли ће странка с убедљиво највећом подршком Срба победити и у Клокоту. Ванредни парламентарни избори, сада је већ готово извесно, требало би да буду одржани најкасније половином децембра, односно свега нешто више од месец дана након другог круга изласка на биралишта за локалне самоуправе.
Како пишу албански медији, опозициона Демократска партија Косова (ДПК), која је после Самоопредељења освојила највише посланичких места на фебруарским изборима, одбила је да предложи кандидата за мандатара, а трећепласирани Демократски савез Косова (ДСК), ако би и ушао у коалицију са ДПК, не би имао довољно гласова за избор нове владе. Наиме, према тзв. уставу, с обзиром на то да Самоопредељење није из више покушаја успело да намакне двотрећинску већину од 61 гласа, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи дужна је да у року од десет дана именује новог кандидата. Ако ни тада влада не буде изгласана, Османијева је дужна да распише ванредне изборе, који се морају одржати најкасније 40 дана од расписивања.
Према тој рачуници, требало би да се гласа половином децембра, уколико Курти у међувремену не буде изнашао неки нови трик како би изборе стопирао, а он што дуже остао на власти. Опозициони албански лидери после недељног Куртијевог фијаска обрушили су се на њега, па је тако председник ДПК Мемли Краснићи изјавио да је „крај Куртијеве обмане”, као и да „неће бити премијер ни после наредних избора”. „Ера његове владавине је завршена”, истакао је Краснићи. И из ДСК су изричити да „Куртијевих 42 одсто гласова на фебруарским изборима показује његову неспособност да формира коалициону владу”, али и да се „не искључује могућност сарадње ДСК и ДПК након нових избора за владу без Самоопредељења”.
Судећи по изјавама опозиционих албанских лидера, али и на основу онога што се дешавало после фебруарских избора, Курти ће у наредној години бити – прошлост. Све су мањи изгледи да ће му очекивани резултат донети то што је комплетне снаге усмерио на север Косова, што је инсталирао специјалне јединице тзв. полиције у свим општинама на северу, узурпирао приватну и друштвену имовину, насилно довео албанске „градоначелнике” који ускоро завршавају на силу узет мандат. Куртију није помогло ни то што се фокусирао на изградњу мостова у Косовској Митровици, трошећи ионако све тањи приштински буџет, али и на десетине кућа које гради за Албанце и мали број Бошњака у граду на Ибру.
Курти је очигледно био убеђен да ће му ескалаторне мере уперене против Срба донети гласове, али се показало да је на парламентарним изборима добио чак 100.000 гласова мање. А на локалним је успео да победи у само три општине од укупно 38, колико их има по приштинском систему. У међувремену, након низа једностраних корака, званични Вашингтон донео је одлуку да суспендује планове за стратешки дијалог с Приштином, критикујући политику Куртија. Након свега, остаје отворено питање да ли ће падом Куртија Срби не само у Косовској Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, већ и у срединама јужно од Ибра, моћи да одахну. И да ли ће водећи албански кадар, који би на наредним изборима срушио власт Самоопредељења, променити курс према српском народу.
Непобитна је чињеница да су последње две године Куртијевог мандата обележили терор и провокације. Уз гажење свих споразума, Приштина је угасила бројне институције које су функционисале у систему Републике Србије, осим здравства и просвете. На десетине Срба је ухапшено, односно фактички киднаповано, Приштина је на север послала бројне специјалце, агенте у цивилу, а српске средине надгледа дроновима, али и звучним камерама.
ФОТО: З. ВЛАШКОВИЋ
