Про­те­сти у Ср­би­ји бри­ну јав­ност у Русији

Подјелите чланак

Пише: Игор ДАМЈАНОВИЋ/Политика

Још од агре­си­је НА­ТО-а на СР Ју­го­сла­ви­ју 1999. го­ди­не ру­ски зва­нич­ни­ци и јав­ност ни­су по­све­ти­ли то­ли­ко па­жње Ср­би­ји и Ср­би­ма као у то­ку по­след­њих го­ди­ну да­на, од тра­ге­ди­је у Но­вом Са­ду и про­те­ста ко­ји су по­том усле­ди­ли. Зва­нич­ни­ци и во­де­ћи ме­ди­ји го­то­во су не­дво­сми­сле­ни у ста­ву да је у Ср­би­ји на сце­ни по­ку­шај обо­је­не ре­во­лу­ци­је, док се не­што дру­га­чи­ји ста­во­ви мо­гу чу­ти од не­ких мар­ги­нал­них ана­ли­ти­ча­ра и ма­ње ути­цај­них ме­ди­ја.

Си­ту­а­ци­ју у Ср­би­ји ко­мен­та­ри­са­ли су го­то­во сви у Мо­скви, по­чев­ши од пред­став­ни­ка Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва, пре­ко зва­нич­ног са­оп­ште­ња Спољ­не оба­ве­штај­не слу­жбе СВР, па све до пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, ко­ји је на пи­та­ње др Алек­сан­дра Ра­ко­ви­ћа на су­сре­ту Вал­дај­ског клу­ба од­го­во­рио сле­де­ће: „Сла­жем се са пред­сед­ни­ком Ср­би­је Алек­сан­дром Ву­чи­ћем, а оба­ве­штај­не слу­жбе то по­твр­ђу­ју – не­ки за­пад­ни цен­три по­ку­ша­ва­ју да ор­га­ни­зу­ју та­кву обо­је­ну ре­во­лу­ци­ју. У овом слу­ча­ју, у Ср­би­ји.”

То­ком прет­ход­не го­ди­не го­то­во да ни­сам срео Ру­са – од зва­нич­ни­ка на при­је­ми­ма, пре­ко обич­них љу­ди на ули­ци, па све до вој­ни­ка на фрон­ту – ко­ји ме ни­је пи­тао шта се то у Ср­би­ји де­ша­ва. Са не­ки­ма сам, по­пут Ма­ри­је Бу­ти­не, де­пу­та­та Др­жав­не ду­ме и, ка­ко мно­ги ка­жу, нај­пер­спек­тив­ни­је же­не по­ли­ти­ча­ра у Ру­си­ји, ура­дио и ин­тер­вјуе за „По­ли­ти­ку”. Она је та­да из­ја­ви­ла да је про­те­сти у Ср­би­ји под­се­ћа­ју на „по­ку­шај ру­ше­ња вла­сти у Ру­си­ји од стра­не За­па­да” и по­себ­но до­да­ла: „За­пад­не си­ле зло­у­по­тре­бља­ва­ју људ­ску тра­ге­ди­ју да се уме­ша­ју и на њој по­ку­ша­ва­ју да иза­зо­ву кр­во­про­ли­ће.”

Те­ри­то­ри­ја је­сте нај­ва­жни­ји, али не и је­ди­ни по­јав­ни об­лик су­ве­ре­ни­те­та јед­не зе­мље. Без об­зи­ра на број­не по­пу­ли­стич­ке, на пр­ви по­глед па­три­от­ске па­ро­ле ко­је смо чу­ли на про­те­сти­ма то­ком прет­ход­них го­ди­ну да­на, ви­ше ор­га­ни­за­ци­ја и по­је­ди­на­ца ко­ји су се на­ме­та­ли као ли­де­ри про­те­ста у не­га­тив­ном кон­тек­сту го­во­ри­ло је о ин­ве­сти­ци­ја­ма из НР Ки­не. Ин­ди­ка­тив­но је да од истих ни­смо чу­ли ни­шта ло­ше о ин­ве­сти­ци­ја­ма и ком­па­ни­ја­ма са За­па­да, ко­је су по­себ­но у од­но­су пре­ма до­ма­ћим рад­ни­ци­ма би­ле знат­но ви­ше спор­не од од­но­са по­сло­да­ва­ца из НР Ки­не. По­след­њих го­ди­на ин­ве­сти­ци­је из ове да­ле­ке, у сва­ком по­гле­ду Ср­би­ји при­ја­тељ­ске зе­мље, до­сти­гле су ин­ве­сти­ци­је из свих зе­ма­ља ЕУ за­јед­но.

Про­те­ри­ва­ње ки­не­ских ин­ве­сти­то­ра, ко­је ли­де­ри про­те­ста отво­ре­но за­го­ва­ра­ју, ни­је је­ди­ни за Ср­би­ју ште­тан про­цес ко­ји же­ле да ре­а­ли­зу­ју од­ре­ђе­ни спољ­ни цен­три мо­ћи. Из САД ви­ше од го­ди­ну на­ме­ће се ини­ци­ја­ти­ва да се из раз­во­ја те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не ин­фра­струк­ту­ре и мо­бил­не мре­же пот­пу­но из­ба­ци ки­не­ски „Ху­а­веј”. Од­ба­ци­ва­ње ки­не­ских ин­ве­сти­ци­ја и при­хва­та­ње пот­пу­не тех­но­ло­шке за­ви­сно­сти од За­па­да ни­је ни­шта дру­го до озбиљ­но огра­ни­ча­ва­ње на­шег на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та.

По­ре­ђе­ње про­те­ста у Ср­би­ји са пре­вра­том на Мај­да­ну 2014. че­сто се чу­ло то­ком прет­ход­них го­ди­ну да­на у ру­ској јав­но­сти. Та­кву па­ра­ле­лу по­ву­као је и Пу­тин на Вал­да­ју. Ис­та­као је да су „мла­ди љу­ди ко­ји у Ср­би­ји про­те­сту­ју па­три­о­те” и до­дао: „Они ко­ји гу­ра­ју мла­де на ули­це же­ле да срп­ски на­род и да­ље стра­да, иако јав­но о то­ме не го­во­ре. До че­га је до­ве­ла обо­је­на ре­во­лу­ци­ја у Укра­ји­ни сви до­бро зна­ју. Обо­је­на ре­во­лу­ци­ја је, го­во­ре­ћи ди­рект­но, не­за­ко­ни­то, не­у­став­но пре­у­зи­ма­ње вла­сти.”

О Мај­дан­ском пре­вра­ту, ње­го­вом по­во­ду, узро­ку и по­сле­ди­ца­ма чи­та­ли смо и слу­ша­ли мно­го то­ком прет­ход­не де­це­ни­је. Ипак, ма­ло смо има­ли при­ли­ке да чу­је­мо то из угла обич­ног чо­ве­ка ко­јем је Мај­дан не­по­сред­но про­ме­нио жи­вот из ко­ре­на. Јед­на од та­квих је ко­ле­ги­ни­ца Све­тла­на Пик­те, да­нас но­ви­нар ру­ске те­ле­ви­зи­је Ја 1. Пр­вог да­на ав­гу­ста 2017. го­ди­не у њен стан у Ки­је­ву упа­ла је гру­па ху­ли­га­на, ко­ја је упу­ти­ла је­зи­ве прет­ње њој, труд­ни­ци у 6. ме­се­цу, и ње­ној по­ро­ди­ци, су­пру­гу и тро­је де­це. По­вод за овај упад гру­пе на­сил­ни­ка би­ли су ста­во­ви ко­је је пи­са­ла у ро­ди­тељ­ском че­ту шко­ле ко­ју су ње­на де­ца по­ха­ђа­ла, а ко­ји су се ко­си­ли са ста­во­ви­ма зва­нич­не пост­мај­дан­ске по­ли­ти­ке.

-По­сле упа­да ху­ли­га­на у стан, пла­ка­ти са мо­јим пор­тре­том у ко­јем су ме бру­тал­но вре­ђа­ли из­ле­пље­ни су по це­лом кра­ју. Због про­во­ци­ра­ња, тар­ге­ти­ра­ња, ши­ка­ни­ра­ња на сва­ком ко­ра­ку, сво­је бли­зан­це ро­ди­ла сам пре вре­ме­на и по­сле не­ко­ли­ко ме­се­ци мо­ја по­ро­ди­ца би­ла је при­ну­ђе­на да на­пу­сти сво­ју до­мо­ви­ну и во­ље­ни Ки­јев, град у ко­јем су ро­ђе­на сва мо­ја де­ца – на­во­ди Пик­та.

Она се при­се­ћа да је све на­из­глед бе­за­зле­но по­че­ло.

-Пр­ви ша­то­ри су по­ста­вље­ни кра­јем но­вем­бра 2013. на Мај­да­ну не­за­ви­сно­сти. По­том је ин­ста­ли­ра­на би­на са ску­пом опре­мом и по­чи­њу бес­крај­не де­мон­стра­ци­је. Пр­ву по­ста­ву на де­мон­стра­ци­ја­ма чи­ни­ли су НВО ак­ти­ви­сти, ко­ји ни­су би­ли по­ве­за­ни са по­ли­тич­ким ак­тив­но­сти­ма – еко­ло­зи, ак­ти­ви­сти за пра­ва жи­во­ти­ња, за­го­вор­ни­ци пра­ва са­мо­хра­них же­на, при­ста­ли­це пе­сни­ка и умет­ни­ка, про­те­стант­ске сек­те, фон­да­ци­је са­вре­ме­не умет­но­сти… – ка­же Пик­та.

При­дру­жи­ва­ње про­те­сти­ма мла­дих она ви­ди као дру­гу фа­зу про­те­ста.

-Па­жљи­во су их ци­ља­ним па­ро­ла­ма при­вла­чи­ли на Мај­дан, да су та­мо нај­бо­љи љу­ди Укра­ји­не, ко­ји има­ју две, три ди­пло­ме, а не­ма­ју по­сао. Он­да су са др­жав­них уни­вер­зи­те­та по­че­ли да по­ка­зу­ју за­бри­ну­тост због не­до­стат­ка де­мо­кра­ти­је у зе­мљи и по­че­ли су да гу­ра­ју сту­ден­те на про­те­сте. У по­чет­ку се ма­са осме­хи­ва­ла и по­кла­ња­ла цве­ће сна­га­ма без­бед­но­сти. Он­да су се у ја­ну­а­ру 2014. го­ди­не омла­ди­ни и ин­те­ли­ген­ци­ји из­не­на­да при­дру­жи­ле бор­бе­не је­ди­ни­це до­бро ис­тре­ни­ра­них и ко­ор­ди­ни­са­них ху­ли­га­на, слич­них они­ма ко­ји ће упа­сти у мој стан. Епи­лог зна­те, на­ша Укра­ји­на је за­у­век по­то­ну­ла у по­нор – кон­ста­ту­је Пик­та.

Она је 2022. го­ди­не, ка­да се код нас одр­жао ре­фе­рен­дум о устав­ним про­ме­на­ма, по­се­ти­ла Ср­би­ју. И да­нас пра­ти шта се код нас де­ша­ва.

-Не­мо­гу­ће је рав­но­ду­шно гле­да­ти шта се де­ша­ва у Ср­би­ји. На­ша те­ле­ви­зи­ја је у ма­ју по­се­ти­ла Бе­о­град и сни­ми­ли смо сја­јан ин­тер­вју са ва­шим ми­ни­стром кул­ту­ре Ни­ко­лом Се­ла­ко­ви­ћем за по­тре­бе до­ку­мен­тар­ног фил­ма о Хра­му Све­тог Са­ве. На­жа­лост, ка­сни­је се си­ту­а­ци­ја у ва­шој зе­мљи ра­ди­ка­ли­зо­ва­ла, де­мон­стра­ци­је су из мир­них су пре­ра­сле у на­сил­не. То ме искре­но за­бри­ну­ло и под­се­ти­ло на оно што се де­ша­ва­ло код нас у Ки­је­ву. Не же­лим бра­ћи у Ср­би­ји да на­ме­ћем сво­је ми­шље­ње, али вас мо­лим да до­бро раз­ми­сли­те да ли се они ко­је фи­нан­си­ра­ју Рок­фе­лер фонд, НЕД, Чарлс Стју­арт Мот, УСА­ИД и Со­рос бо­ре за до­бро­бит срп­ског дру­штва или им­пе­ри­јал­не ци­ље­ве њи­хо­вих спон­зо­ра – по­ру­чу­је Пик­та.

ФОТО: ЕПА/Иља ПИТАЛЕВ

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *