Подјелите чланак

„Требало би бити потпуно наиван па не помислити да стране службе нису ангажоване и да свако покушава да максимализује своје интересе у Србији.“

Бошко ЈАКШИЋ, бивши новинар „Политике“ и политички аналитичар

Сличне објаве

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 37 „Тридесет година власт Републике Српске се није удостојила да подигне Централно спомен-обиљежје у Бањалуци. Тридесет година празних обећања, док ми, породице погинулих бораца, чекамо да наши очеви, браћа, синови добију мјесто достојно њихове жртве. Они који 30 година нису учинили ништа, сада пљују по костима страдалих. Умјесто подршке, дају отпор….

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 20 „На Косову и Метохији су касарни дали име Султан Мурат. Баш лепо, сада ћу да проверим колико ми у Србији имамо касарни које носе име Милоша Обилића“. Александар ВУЧИЋ, предсједник Србије

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 46 Поштовани читаоци и љубитељи „српскогпитања“ данас умјесто изјаве је фотографија „утече Перица“! Није Перица из вица, ради се о Огњеновићу, тренеру Фудбалског клуба Рудар Приједор. На Козари, ни у Поткозарју, никад нико није бјежао ни од кога, већ му се супраставио у домену својих могућности… Па како год прича заврши….

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 13 „Ми смо увек наседали на овакве приче и ово је први пут да се разоткрију на време. Они су рекли и сами да очекују још једну велику несрећу, јер само несрећа може да спаси Србију по њима. Миша Бачулов је за блокадере јунак, али он је човек без мозга којим…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 40 „Ако икад сретнем Марка Перковића Томпсона загрлићу и пољубићу га зато што је показао да је данашња Хрватска званично настала на идеологији НДХ и Србима је отворио очи. Захвалан сам му што је још једном потврдио да је у Хрватској на дјелу величање Павелића, Хитлера, Францетића, Бобана… Мене су убјеђивали да…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 12 „У новембру 1992. године учествовала сам у организацији путовања нобеловца за мир Елија Визела у Југославију. У оквиру тог путовања, специјалним летовима кроз зону забране летења, из Београда сам слетјела у Бањалуку, па у Сарајево, заједно са Визелеом и међународном штампом. Сјећам се да је Сарајево било сиво и ледено…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *