Почела легализација цркве на Румији

Извор: Вијести

Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине прихватило је предлог Митрополије црногорско-приморске (МЦП) да се локација на врху Румије, гдје је средином 2005. године нелегално постављена црква, уврсти у Просторно-урбанистички план (ПУП) Бара као мјесто за вјерске објекте.

То је предуслов да Црква Свете Тројице буде легализована, произилази из навода у извјештају с јавне расправе о измјенама и допунама ПУП-а Бар, који је (извјештај) објављен на сајту Министарства на чијем је челу Славен Радуновић (Нова српска демократија).

“Овим измјенама и допунама ПУП-а требало би да буде препозната Црква Свете Тројице на врху Румије, која се налази на катастарској површини (кп) 1, катастарске општине (КО) Микулићи и кп 3192 КО Ливари, с опредјељењем за вјерске објекте”, наведено је у предложеној измјени претходне верзије нацрта измјена ПУП-а, у којој ова локација није имала ту намјену.

Из Министарства су за предложену измјену одговорили са “примједба се прихвата”, уз допуну онога што сад планирају на врху Румије, гдје се налази црква која 20 година изазива бројне контроверзе и полемике, посебно у контексту њеног утицаја на етничке и вјерске односе у Црној Гори.

-За предметни локалитет планирана је намјена површине насеља, у оквиру које се налазе и вјерски објекти – пише у кратком образложењу Министарства.

ПУП-ови дефинишу намјену простора за одређену градњу или заштиту, док се накнадно детаљним урбанистичким плановима дефинишу сами објекти према тој намјени – површина, висина, спратност… Недавно усвојени Закон о легализацији бесправних објеката предвиђа да се нелегални објекти могу легализовати ако се налазе на орто-фото снимку, ако су унијети у катастар, ако су ријешени имовински проблеми и уколико су предвиђени урбанистичким планом. Дефинисањем намјене површине на врху Румије за вјерски објекат, започиње се тај поступак.

Металну конструкцију на Румију је 2005, хеликоптером, допремила војска тадашње заједничке државе Србије и Црне Горе. Дио црногорске јавности осудио је тај чин, захтијевајући хитно уклањање објекта.

Томе су се успротивиле просрпске партије из Црне Горе, а у заштиту тадашњег митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохија, који је и освештао цркву, стала је и власт из Београда. Митрополија је правдала постављање објекта ријечима да је на врху Румије некад постојала црквица која је срушена.

Постављањем лименог објекта на Румију прекинута је вишевјековна традиција према којој су вјерници свих конфесија, поштујући култ Светог Владимира, једном годишње износили крст на ту планину код Бара.

У међувремену спољни зидови цркве обложени су каменом.

Држава је 2010. године преко ресорног министарства најавила њено рушење, али се то није десило.

Бивши дугогодишњи премијер Мило Ђукановић (Демократска партија социјалиста – ДПС), рекао је у октобру 2013. да објекат на Румији “дијели судбину свега онога што је нелегално подигнуто у Црној Гори”.

-У процесу обезбјеђиваја пуноправног реда у држави, сви нелегално подигнути објекти, било чему да су намијењени, мораће бити или легализовани или уклоњени – казао је.

Амфилохије је у јуну 2020. рекао да је постављање цркве на Румији најљепши доживљај у његовом животу.

-Лети хеликоптер с храмом… види се Бар, Албанија, Скадарско језеро, Јадранско море, Италија, сва брда… – казао је Амфилохије на литургији у манастиру Светог Јована Владимира у Зети.

Он је у октобру 2018. у отвореном писму тадашњем премијеру Душку Марковићу (ДПС) казао да за ту локацију нема важећег планског документа, оцијенивши да нема мањег објекта, а “веће приче у Црној Гори”.

-На простору око Румије подигнуто је у исто вријеме десетине џамија (можда и без дозволе), као и других објеката, а само је обновљена мала црква постала малтене међународно питање. Оно што је важно, записано је и у записнику о инспекцијском прегледу од 23. октобра 2018, који нам је управо достављен, да ‘за предметну локацију врх планине Румије нема важећег планског документа – навео је Амфилохије.

Марковић је претходно на премијерском сату у Скупштини оцијенио да је непримјерено да МЦП гради вјерске објекте на “нелегитиман и незаконит начин”, и да све иде у прилог томе да ће “нелегални објекат на Румији” морати да буде уклоњен, напоменувши да није имао увид у записник инспекције.

Митрополија упутила 18 примједби, шест одбијено

Митрополија је упутила 18 примједби на нацрт ПУП-а Бар, од којих је седам у потпуности прихваћено, пет дјелимично, док је шест одбијено. Прихваћени су њени захтјеви да се на парцели код Саборног храма Светог Јована Владимира омогући изградња објекта мјешовите намјене и/или централних дјелатности, као и да се на локацији храма Свих Светих, на Великом пијеску, предвиди намјена површине за вјерске објекте.

Прихваћено је и да се у Сутомору обезбиједи локација за градњу православног храма, као и да се за постојећу парцелу за вјерске потребе – предвиди приступна саобраћајница. Прихваћен је и захтјев да се обједине четири парцеле у Старом Бару, и да се намјена “са становања” измијени у “градњу вјерских објеката”, као и да се у Заљеву локација ранохришћанске базилике препозна као простор за вјерске објекте.

Дијелимично су прихваћени предлози да се у КО Мишићи локација у власништву Митрополије опредијели као површина за мјешовиту намјену, уз напомену да за ову локацију постоји важећи плански документ који се спроводи, као и да се у Заљеву код Цркве Светих апостола на великој слободној површини упише намјена градње вјерских објеката, уз могућност градње нових објеката (друге намјене).

Дјелимично је прихваћена и измјена намјене за простор око цркве Светог пророка Илије у Вељем Селу.

Митрополија је тражила и да се у ПУП-у “нађе једна општа смјерница која би обезбиједила могућност градње православних парохијских домова, конака и помоћних објеката, као и објеката других вјерских заједница на свим површинама на којима се већ налазе вјерски богослужбени објекти”.

Из Министарства су одговорили да дјелимично прихватају ову примједбу и да измјене и допуне ПУП-а садрже смјернице за изградњу вјерских објеката.

Нису прихваћене примједбе за три парцеле у Бару

Министарство није прихватило примједбе да се на три парцеле у Старом Бару, у власништву МЦП, предвиди мјешовита намјена, као ни да се у Старом Бару измјести парцела – “пут који дијели црвену имовину на неприродан начин”.

Није прихваћено да се у КО Нови Бар за парцелу Митрополије унесе тражени приступни пут, због тога што се налази у зони морског добра, као ни предлог да им се увођењем намјене омогући градња цркве на Великом пјеску.

“Непосредно уз плажу на Великом пијеску, на самом рту Понтица, откривени су темељи цркве, те предметну површину треба препознати као површину за вјерске објекте”, навели су из МЦП, док су из Министарства одговорили да не прихватају предлог јер се локација налази у зони морског добра.

Није прихваћено да се у селу Годиње уз Цркву Светог Јована Богослова предвиди “могућност градње мањег вјерског објекта – парохијска сала или конак”, а из Министарства су образложили да се та локација налази у зони Националног парка Скадарско језеро и да се евентуално може разрађивати кроз План посебне намјене за тај национални парк.

ФОТО: Вијести