Шмитови избори у Републици Српској – скарани и збланути народ!
Пише: Славко БАСАРА
Синиша Каран, кандидат Савеза независних социјал-демократа је побиједио Бранка Бланушу, кандидата Српске демократске странке. Власт је поново савладала опозицију. Република Српска је добила новог предсједника умјесто хибридног ауторитета из УСАИД-а Ане Тришић Бабић.
Опет нас је Нијемац покушао да завади! Да направи два табора. Да нас увуче у немире! Да поново убијамо сами себе!
Богу хвала, надам се, и вјерујем да није успио! Али ко зна, ђаво никада не мирује.
Предсједнички Избори које је наметнуо потомак из фашистичке земље у српском ентитету „Дејтонске творевине“ уз баснословну плату чиновника ОХР-а су прошли, хвала Богу, без инцидената… Само да тако и остане!
Неодговорни појединци из Српске демократске странке које познајемо као фрустриране комплексаше што позивају на уличне протесте и демократију ван институција треба да прозовемо и јавно приведемо к познавању права! Професор Бранко Блануша није из тог „филма“ који је до сада режирала партија која је створила Републику Српску. Он је интелектуалац, реалан, скроман и одмјерен. Сам број гласова које је добио, поготово у Бањалуци, јасно све кажу.
Оставимо „сировине“ из СДС-а које не припадају професору Блануши, а шта ћемо са Пировом побједом владајуће номенклатуре?
Математика је јасна у свим својим елементима, а када би зашли да контролишемо тачне резултате онда би се сударили сами са собом: побједу Синиши Карану су „гласовима“ донијели Лакташи, Зворник и Добој против три највећа града отаџбине: Бањалуке, Бијељине и Приједора! Требиње се изјаловило, Градишка минимизирана, Козарска Дубица преполовљена…
Републици Српској не треба њен 5. октобар, ако је паметна. Треба јој јединство. Требају јој људи. Потребне су јој патриоте! У првом реду разум да превлада.
Издаја је груба ријеч, свако свој крст носи…
Републику Српску убијају три компоненте: личне бенефиције, незаинтересованост интелигенције и академске заједнице и занемаривање општег интереса!
Али, Републици Српској сада требају карактери који ће моћи да изнесу ово бреме у времену нелегално-дивљих, комформистичко-сатанских групација и лажно-представљајућих људи који долазе код нас како се коме прохтије.
Република Српска за коју је погинуло око 25.000 људи у грађанском рату (1992 – 1995) данас је постала празна љуштура унутарсрпских обрачуна у којој једемо сами себе, а гори од нас се наслађују и подсмијавају!
Елем, ако крену улични немири на које позива примитивна страна опозиције, сценарио који би, можда, прижељкивала истовриједносна структура власти, онда ћемо завршити у амбису. Републици Српској не требају Динко Грухоњић, Мила Пајић и Срђа Поповић, али ни Владимир Штимац, Миша Бачулов, Дијана Хрка… Ни Јово Бакић, Милан Ст. Протић, Јово Јањић, Владан Ђокић… Ни опозиција из које вири зло као што су Мариника Тепић, Радомир Лазовић, Биљана Ђорђевић, Борко Стефановић… Ни главни и одговорни уредици медија попут Драгана Бујошевића, Оливере Ковачевић, Ивана Плавшића, Жаклине Таталовић…
Републици Српској требају уравнотежени људи који нису изгубили осјећај са реалношћу, као што је то тренутно случај са СНСД-ом и здрава опозиција која ће радити у интересу отаџбине, што није случај са СДС-ом.
У противном, ако се из корјена не промјенимо, и једни и други – полудићемо!
Одавно је овај народ и скаран и збланут!
Ни „вођа“ Радоја Домановића му више помоћи не може. Ако се не освијесте и не отријезне они које смо бирали и, можда, изабрали! Ако се измјеримо, бројчано, сви стајемо у двије зграде у Хонг-Конгу. А Милорад Додик нам у тим оквирима дође као предсједник Кућног савјета. Останимо у зградама, нисмо уличари!
П. С. Ни мање гласача ни више гласова!
ФОТО: РТРС
