Свака (п)тица своме јату лети…
Пише: Славко Басара
Општепозната је чињеница да свака (п)тица своме јату лети, што је доказао и
трансфер (не баш јефтин) Адема Љајића из Новог Пазара у Фудбалски клуб
Сарајево!
Некадашњи првотимац београдског Партизана, у којем се и афирмисао,
одбио је понуду црно-бијелих из Београда на чијем челу је његов рођак
Расим Љајић, иначе вишеструки министар у Владама из Београда (ћутао на
псовање српске мајке и Исуса Христа у Новом Пазару) и дошао је у Сарајево
да „осјети фудбал“!
Као да се у Србији игра ногомет…
Није прихватио позив ни Војводине из Новог Сада, али јесте остварио
„највећи трансфер у историји фудбала БиХ“ како пишу медији у
муслиманско-хрватској федерацији!
Сарајево, ни по чему, није већи клуб од Војводине, поготово од Партизана,
али Адем Љајић је долетио „у своје јато“. Можда за њим „одлети“ и Расим,
било би добро… Бар за Партизан, а можда и за пропалу Босну и Херцеговину.
На званичном представљању Адем у Титовој улици није желио да говори о
Партизану и Војводини, али је на конференцији за новинаре истакао да ти
клубови „нису предмет ни тема приче“.
Можда Љајићев долазак у Сарајево донесе стварно нешто добро у
прекодрински фудбал, само да посљедице опште приче не буду
првомартовска дешавања 1992. године када је у главној улози био такође
један Србијанац, Расим Делалић Ћело?!
Српски фудбал доласком Адема Љајића у Сарајево није оштећен, остао је
само без једног ветерана, на заласку каријере, који мора да испоштује
унутрашњи набој патриотизма. Баш сада?!
Адем јесте био репрезензтативац Србије, али код селектора Синише
Михајловића није хтио да пјева химну „Боже правде“, што је његов избор.
Желимо му, за почетак, пласман у финале Купа гдје се интонира химна БиХ,
обзриом да за ту репрезентацију не може да заигра, као рецимо његов
суграђанин Самед Баждар, који је изабрао „национални тим“ након
омладинске афирмације у родној отаџбини. Уз много блажу калкулацију!
Биће занимљиво да видимо, хоће ли, у том случају Адем Љајић пјевати
химну? Званична химна „Дејтонске земље“ нема текст!
Адеме Љајићу добро дошао у „Земљу два ентитета и три народа“ у којој је
химна ратна пјесма тзв. Армије БиХ „Једна си једина“ Дине Мерлина! Ко зна,
можда је Един Дервишхалидовић запјева ускоро на концерту у Нишу, ако већ
није у београдској „Арени“, па за собом, у своје Сарајево, за које ни сам не
зна гдје је, бар по пјесми, поведе нове Љајиће…
Главни и одговорни уредник