Битни су осмијех и радост

Подјелите чланак

Пише: отац Предраг ПОПОВИЋ

Битно да је осмех ту… Радост очију је важна.

А у Христу Господу нашем, сви смо ми браћа и сестре.

Тј. они који јесу заиста у Христу. Јер има многих који говоре да верују, иду чак и у цркву али нема љубави у срцима њиховим, опраштања, покајања, радости. Ко нема Христа у себи не може се назвати братом и сестром оног који то већ јесте.

Апостол Павле каже: „не живим више ја већ Господ живи у мени“.

Заиста је истина дубока, та мисао апостола Павла. Јер без љубави коју морамо осећати једни према другима нема заједнице са Христом без обзира да ли човек носио мантију, крст или митру на себи.

А радост, то вам желим рећи.

Радост је изузетно важна, јер је она стање духа, зачетак сваког човека још од зачећа, па кроз љубав мајке и оца и породице, игре као малог итд. Живот је радост која је и истинско и једино стање које описује наш живот у рају тј. можемо рећи да је радост есхатолоско стање.

У рајским насељима нећете видети ниједног човека који у души није радостан!

За живота ћете осетити понекад ту радост и само сећања на те радосне тренутке и остају у животу. Чак превладају оне болне моменте и стања.

Истинска радост све лечи.

Е сад, што вам ово причам.

Има оних у цркви који вуку ка аскетизму и одбацују радост. Осуђују оне који имају тај дух. Па тако и деле духовнике. Ако је духовник озбиља, не смеје се, па чак и строг, то ће бити по њиховој мери. Остале који се шале ће осуђивати и говорити да су циркусанти или неозбиљни.

Моје искуство није такво. Видео сам и неколико светитеља за свог живота и сваки од њих је имао тај дух радости у себи.

Јер опет кажем, нећете видети ниједног не радостног човека у рају иако Бог по свом нахођењу спасава ког он хоће. Па ће спасити и неке „озбиљне“ и „строге“, али кад уђу у рај радост наступа и одбацује се свака туга, жалост и уздисање. Ако сретнете неког таквог духовника у рају нећете га препознати, јер га за живота нисте видели насмејаног и ведрог. У рају ће бити сасвим другацији.

Понекад, кад неки свештеници крену да ме прогоне ја љубав према њима нађем у тој мисли. Како ће изгледати у рају кад буду коначно ослобођени од сујете, зависти и тог беса.

Покушавам да видим у њима радост. И тако надвладам сва она стања која би у мени настала да то нисам урадио.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *