Дан када је Господу уснио Свети Порфирије Кавсокаливит

Пише: српскопитање

У зору 2. децембра 1991. у сиромашном малом светогорском скиту на крајњем југу Свете Горе упокојио се највећи Старац свога времена, Свети Порфирије Кавсокаливит. Према Старчевом завештању, његов гроб је откопан након неког времена и монаси, његова духовна деца, су његове мошти однели на непознато место Свете Горе.

„Благодат коју има Старац Порфирије – Бог дарује Цркви једном у 500 година.“ (Свети Софроније Сахаров)

 Последње ноћи свог овоземаљског живота Старац се исповедио и молио умносрдачном молитвом, док су послушници, по његовом упутству, читали псалме и Канон на исход душе; затим су изговарали кратку молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, све док нису испунили правило за монаха великосхимника.

Са великом љубављу послушници су му пружали телесну и духовну утеху која му је била потребна. Могли су чути његове преподобне усне како шапућу последње речи које су изашле из његових честитих уста; биле су то исте оне речи Христове архијерејске молитве: „…Да сви буду једно“ (Јов. 17,21).

Предходно су га чули како понавља једну једину реч; то је реч која се налази на крају Новог Завета, на крају свештеног Откривења светог Јована Богослова: „Дођи“ („Да, дођи, Господе Исусе!“ Откр. 22,20).

И Господ, преслатки Исус, је дошао. Преподобна душа старца Порфирија напустила је тело у 4 сата и 30 минута ујутру 2. децембра 1991. године и упутила се ка небу.

Старчево честито тело, одевено у монашку одећу, положено је у Саборни храм Кавсокаливије. Током читавог дана тамошњи оци су, по монашком обичају, читали Јеванђеља, а током ноћи служили су свеноћно бденије. Све се одвијало у складу са Старчевим подробним усменим упутствима, која су и записана, како би се избегла свака могућа грешка.

У рану зору 3. децембра 1991. године, земља је покрила часно тело преподобног Старца, у присуству само неколико отаца свештеног скита Кавсокаливије. Вест о његовом престављењу је, у складу са Старчевом жељом, тек тада саопштена.

Био је то час кад се небо на истоку руменило због долазећег дана; за многе душе овај призор представља символ Старчевог преласка из смрти у светлост и живот.

Тропар преподобном старцу Порфирију, глас 8

Апостолском ревношћу живећи, и Христовим именом се наслађујући,

и свима љубав Божју проповедавши, свагда си у њој обитавао,и многе душе њоме си исцелио и васкрслом Господу их привео. Зато ти који си насеља светих наследио, похитај ка нама и поведи нас у наручје Божје, нас који ти радосно кличемо:

Радуј се преподобни оче Порфирије!

ФОТО: фејсбук