Убили су ми брата и мајку, малу дјецу ранили
Пише: српскопитање
Прошло је 30 година од злочиначке операције „Олуја“ у којој је протерано око 320.000 Срба, а убијено је и нестало више од 3.000 људи, док је спаљено више од 22.000 кућа.
На Петровачкој цести, код Бравскога, између Босанског Петровца и Кључа 7. августа бомбардована је избегличка колона. Хрватски „мигови“ гранатирали су српске цивиле. У два минута убијено је десеторо људи, а међу њима четворо деце.
У налету хрватских „зрачних витезова“ погинули су Даринка Дрча (68) и њени унуци Јовица Дрча (6) и Мирјана Дубајић (21), брат и сестра Невенка (11) и Жарко (9) Рајић, Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко (13), Бранко Стјеља (72) и његов син Мирко (34), као и Мика Ковачевић (83). Педесетак особа је рањено, од чега највише деце, док су међу старијима многи остали доживотни инвалиди.
Душан је на Приједорској цести код Сводне у трену изгубио мајку и брата, а умало и децу.
Два хрватска „МиГ-а“ тада су гађала колону избеглица са Баније и Кордуна. Све се догодило дан после напада на Бравском пољу.
У ниском лету авиони су прелетели колону закрчену тракторима, приколицама, запрегама и аутомобилима, затим су се окренули и кренули да гранатирају. Једна ракета погодила је зграду Месне заједнице, друга је ударила у стамбену зграду и уништила балкон породице Марјановић, а трећа је ударила у кућу Драшка Жујића и разнела поткровље.
У колони су на месту страдали Душанова мајка Марија Галогожа и брат Раде из Славског поља код Вргин моста. Страдао је и њихов рођак Миле Малобабић. Од исте гранате рањено је четворо деце и четири жене из породице Галогажа и Малобабић. Рањених је било на све стране…
ФОТО: фејсбук
