Онакви какви треба да будемо

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

„Господине генерале, ви нисте ухапшени. Ви сте под мојом заштитом.“

Те речи изговорио је потпоручник Јован Ненадовић 1918. године, док је спроводио заробљеног немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена — команданта војске која је окупирала Србију.

Али кренимо редом.

После херојске одбране Србије 1914. године и победа на Церу и Колубари, Аустроугарска је била сломљена. Оскар Поћорек доживео је два тешка пораза, а Србија, иако исцрпљена, постала је симбол отпора у Европи.

Беч више није могао сам. У рат се директно укључује Немачка и шаље свог најискуснијег команданта — фон Макензена, старог лава са Западног фронта, познатог по дисциплини и бруталној ефикасности.

На челу међународног корпуса — немачких елитних јединица, остатака аустроугарске војске и бугарских трупа — фон Макензен 1915. креће на Србију. Пред сам улазак изговара речи које су данас уклесане у Кошутњаку:

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски фронт. Ви полазите против опасног, жилавог, храброг и оштрог непријатеља. Полазите на Србе.“

По уласку у Београд, наредио је да се српски и немачки војници сахране заједно. Подигао је споменик српској војсци, коју је називао војском из бајке. На Калемегдану је немачки цар Вилхелм ИИ тада рекао:

„Волео бих да имам овакве савезнике, а не ове наше.“

А онда долази крај рата.

Бугарска капитулира. Фон Макензен остаје изолован и предаје се савезницима. Срби му не одузимају сабљу. Његови официри остају у униформама, са личним оружјем. Путују посебним вагоном, готово као почасни гости.

За његову безбедност задужен је Јован Ненадовић.

Када народ у Смедереву сазна ко пролази, маса се окупља. Бесни и гладни људи траже освету. Тада Ненадовић вади пиштољ и пуца у ваздух.

Не да запрети генералу — већ да заштити част Србије.

У том тренутку, фон Макензен није био ратни заробљеник, већ гост једне витешке нације. Србија није убијала заробљене. Србија је штитила и непријатеље — ако су се борили часно.

Ово није само прича о једном човеку.

Ово је подсетник какви смо били — и какви можемо поново да будемо.

Јер правда без части је освета.

А част без правде је слабост.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *