„Тврђава“ у Црној Гори снимана уз страх од Загреба
Извор: Барски портал
Серија „Тврђава“, чија је радња смјештена у деведесете године у Книну, освојила је срца публике. Посљедња епизода емитована је на РТС-у у недјељу увече, а глумац Славиша Чуровић остварио је једну од главних улога – Цварета, оца главне јунакиње Дарије. Он се огласио након што је погледао прве епизоде серије.
-Једном, кад се будем осврнуо на цио овај грандиозан, умјетнички беспрекоран пројекат, рећи ћу хвала свима – и Милошу Аврамовићу, Саши Хајдуковићу, Татјани Жежeљ, Старчевићу, хвала Кољи Пејаковићу, Дарији Вучко, Зрнићкој, Фригановић, Мићовић… свима, да не набрајам. Марку Ковачевићу и Стевану Катићу онолико, јер без њих не бисмо снимали у Никшићу – написао је Чуровић и наставио:
-Онда ћу рећи колико смо се ознојили и колико сам дана провео висећи на телефону да бих објаснио зашто треба и ваља да се снима у Никшићу, који сам предложио из свог сталног убјеђења: ‘Уради нешто за Црну Гору!’ То су сати позива, испитивања, тоталног мрака у комуникацији, дани неизвјесности какву не памтим, дани објашњавања да је ово серија о љубави и распаду СФРЈ, а не памфлет неке будале… Страх, страх и аматеризам свуда уоколо, а ми у вихору припрема.
Чуровић је помогао продуцентима да снимање буде реализовано у Никшићу, који у серији „глуми“ Книн.
-Не бих о томе ко је одлучивао, сви све знају по Црној Гори – ко, како и којом брзином. Дани ларме дукљанске на Марка Ковачевића, натписи о четништву, залијетање на мене испред Оногошта од острашћених момака дукљанске провинијенције, преживјети у граду моје мајке и оца да се изговара ‘посрбице’, мени који немам други гријех сем што сам Србин. На њихову несрећу, и успјешан Србин, због свог дара да радим увијек у складу са највећим очекивањима, сваки посао – уз одговорност и крајњу посвећеност. И брзог, некад и пребрзог језика… такве и памети, често на своју штету, али без зле мисли.
Глумац је открио да му нису свуда била отворена врата.
-Били су то дани када ме зову и моле, ко ме већ моли: ‘Не снимајте у црногорским школама, наљутиће се званична Хрватска.’ Дотле је ишло. Четири сата телефонског убјеђивања да снимамо серију, а не рекламу за рат… Не вриједи. Не може у школи. Идемо даље, опет и опет. Дани када морам преко најважнијих људи у земљи долазити до одговорних за потписе дозвола, које стижу кад је већ нада изгубљена, јер Катић и Ковачевић, ријетко добри људи и градоначелници, схватају шта је ово и каква је прилика.
Чуровић се осврнуо и на пријем серије код публике.
-Знам моју Црну Гору – успјех се не опрашта никако. Подигли смо стандарде свега, направили 11 епизода за антологију и ишло је истовремено на РТС-у и РТЦГ-у, први пут послије скоро 30 година. И опет ће – сасвим други пројекат, љубавни, из садашњости – бити сниман у Херцег Новом ове године, а приказан сљедеће. Да нас има и да умијемо, снимало би се сваке године по десет пројеката из свих земаља код нас. Не бих ја сам вукао као коњ без икаквог интереса, осим да Црна Гора добије знање о култури. Овако остаје да чекамо то знање да дође на ред. А то чекање, у црногорским условима, траје веома дуго. О овоме ћемо још причати – надолго и полако. Поносан сам на „Тврђаву“ и моје драге колеге, све до једнога – закључио је Чуровић, преносе „Новости“.
ФОТО: Барски портал
