Фалсификовање истине око јаме Чавкарица

Подјелите чланак

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Текст о јами Чавкарици који кружи друштвеним мрежама добар је примјер како се свјесно пласиране дезинформације користе за подстицање мржње и дугорочну радикализацију.

У том наративу се трагична прича о Хаџери Ћатовић мијеша са измишљеним дијалозима из 1992. године, некритички се жртве заокружују на „800 Бошњака“ алудирајући наравно на Муслимане уз вишеструко надуван број страдалих а починиоци се називају „српским војницима“, као да је ријеч о некаквој регуларној српској државној војсци која без повода спроводи етничко чишћење у, замислите, НДХ.

Заправо је случај о локалним устаницима Србима, обичним људима из билећког краја које су касније комунисти прогласили за четнике иако ови људи нису били чланови тог покрета.

Историјски контекст се притом свјесно избацује. У Херцеговини су већ почетком јуна 1941. године хрватске и муслиманске формације у оквиру НДХ започеле масовна бацања Срба у јаме – случај Корита/Корићке јаме код Гацка, гдје је убијено и бачено на стотине српских цивила, у историографији се наводи као један од првих примјера тог облика злочина у региону. Тек након тих догађаја, у септембру 1941, долази до злочина над муслиманским становништвом у Чавкарици од стране локалних српских устаничких група које су својевољно извршиле освету. Нити један озбиљан извор не говори о „регуларној српској војсци“ која из чисте обијести убија муслимане; говори се о локалним наоружаним одредима који, у атмосфери већ започетог геноцида над Србима, чине тежак злочин над цивилима из освете. Када се тај контекст прећути, а злочин представи као јединична слика „Срби су нас без разлога бацали у јаму“, добија се политички, а не историјски наратив.

Оно што је посебно опасно јесте начин на који се ова прича „дорађује“: додају се измишљени дијалози из 1992. („Божов унук“, реплике на вратима), иако ни у свједочењима Хаџере нити у архивским изворима нема трага таквом догађају. Такви додаци нису наивно преувеличавање, него свјесно стварање моралне бајке у којој се читав српски народ представља са насилничким континуитетом „ђед–унук“, од 1941. до 1992. године . Циљ је да се код млађих муслиманских нараштаја створи утисак да је насиље над Србима било или оправдано или секундарно, а да су Срби искључиво агресори – упркос томе што је историја НДХ неспорно обиљежена систематским геноцидом над Србима уз активну улогу босанскохерцеговачких Муслимана који су били средство Загреба за непосредне егзекуције Срба и носили епитет „хрватско цвијеће“.

Овакво селективно памћење и фабриковање детаља има јасан пропагандни ефекат. Када се жртве увећавају, починиоци поједностављују, а контекст избацује, добија се слика „вјечне жртве“ и „вјечног злочинца“. Тај шаблон се онда користи да би се код младе публике учврстило увјерење да са „онима другима“ нема дијалога ни сажаљења, већ само дуг за освету. У том смислу, ширење оваквих текстова није допринос култури сјећања него позив на наставак конфликта: историја се не користи да би се разумјела трагедија свих страна, већ као оружје да би се оправдала садашња мржња. Управо зато је кључно инсистирати на провјерљивим чињеницама, свим жртвама и свим злочинима – без прећуткивања и без „надоградње“ бајкама, јер само такав однос према прошлости може да спријечи да се она користи као гориво за нове сукобе.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Ускочки циклус

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 272 Пише: српскопитање Ове песме опевају борбу ускока против Турака. Ускоци су са породицама напустили стари родни крај (после пада Босне (1463. ) и Херцеговине (1482. )) који је био под Турцима и прешли на територију ондашњег Надводвојства Аустрије и Млетачке републике. Обе ове земље насељавале су ускоке дуж својих граница…

  • Истина о Шкабрњи

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 212 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ На данашњи дан 1991. године заузето је хрватско терористичко упориште Шкабрња у Равним Котарима Село Шкабрња се налази у Равним Котарима на путу од Задра ка Бенковцу и у непосредној близини аеродрома Земуник. Као етнички хрватско село за вријеме комунистичког уређења (СФРЈ) имало је одређене повластице у…

  • Српска судбина у туђини

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 173 Галипољски Срби – наорд који није хтео да постане оно што није, сли нису ,,преживели“ Титов комунизам Пише: Ђорђе БОЈАНИЋ Судбина Галипољских Срба једна је од најпотреснијих прича у српској историји, прича о народу који је преживео насилно расељавање, векове изолације и покушаје асимилације, али је ипак сачувао име, језик…

  • Ко је покрао злато Краља Петра?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 126 Пише: српскопитање Стално нас комунисти оптужују како је наш краљ „побегао“ из земље и „оставио народ на цедилу“, притом незнајући да је сваки краљ/председник и премијер у Европи чију је земљу напао Хитлер исто тако „побегао“ и „оставио народ на цедилу“. Зашто су краљеви и председници и премијери бежали из…

  • Динар и марка – манастир Озрен

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 90 Пише: српскопитање Током 1997. и 1998. године вођене су расправе о дизајну нове валуте Босне и Херцеговине. Иако је српска страна предлагала одвојене новчанице за Републику Српску (динар) и Федерацију (марка), усљед различитих притисака и међународне арбитраже, настала је јединствена валута – конвертибилна марка. Ипак, занимљива је чињеница да је…

  • Прва жртва у Зворнику 1992. био је Србин

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 100 Извор: ИнфоБирач Прије 34 године ослобођен је Зворник од муслиманских паравојних формација које су 3. априла преузеле контролу над градом. Тог дана, 9. априла 1992. године је начелник полицијске станице Осман Мустафић подијелио оружје муслиманским екстремистима и пријератним криминалцима што је био јасан знак да је српски народ у великој…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *