Лик и недјело „Месарке са Игмана“

Пише: српскопитање

Широм свијета, на стотине муслимана и Хрвата који су учествовали у злочинима над Србима у протеклом рату у БиХ, већ деценијама живе слободно и у нади да им неће ни длака зафалити. Увјерени да је држава у којој су се склонили на њиховој страни. Али, преварили су се.

Чак је и САД, гдје највише ових монструма мирно живи и ужива благодети слободе, ријешиле да окрену плочу. Оно о чему се донедавно ћутало, јер је ратни злочин био везан искључиво за Србе, постало је реалност.

Да је правда спора, али достижна, примјер је ухапшене Наде Томанић зване Тајчи из Сарајева, познате као „месарка са Игмана“. Живила је у америчкој држави Конектикат, добила држављанство, представљала се као пристојна жена и била сувласница ноћног клуба! Вјешто је крила своју мрачну ратну прошлост!

А за вријеме рата била је припадница злогласног Специјалног одреда за посебне намјене Штаба врховне команде такозване АБиХ – „Зулфикар.“ Она и још двије њене ратне другарице, Расема Хандановић и Сабина Сирар (послијератни полицијски скужбенич), које су такође склониште нашле у САД, биле су у сталном контакту.

У бившем хотелу „Мразиште“ на планини Игман била је једна од база те злогласне јединице. Тај хотел је служио за довођење и мучење српских цивила, као и заробљеника који су из 126 сарајевских логора за Србе довођени на копање траншеја. 

Нада је учествовала у мучењу српских заробљеника на изразито понижавајуће начине, злостављањем и премлаћивањем, сексуалним злостављањем, одсијецањем дијелова тијела, застрашивањем и осталим нечовјечним радњама, издвојила се чак и од прекаљених плаћеника из арапских земаља.

У јануару 1993. године у атомском склоништу хотела Игман налазили су се српски цивили који су ’92. године ухапшени у Хаџићима. Користили су их за копање ровова и траншеа на првим борбеним линијама.

Менсур Мемић, припадник јединице „Зулфикар“, против кога се водио поступак пред судом БиХ због злочина на Игману рекао је да се Нада Томанић након што су једног дана заробљеници ископали ровове, обратила заробљенику Миломиру Петрићу са ријечима: „Трчи својима.“

Петрића је натјерала да трчи по минском пољу од чега је заробљеник и погинуо разнесен уминском пољу.

Мемић ће даље свједочити а његову причу ће потврдити још једна припадница одреда „Зулфикар“, Расема Хандановић, да је Нада Томанић заробљенику под надимком „Деба“, између хотела „Мразиште“ и зграде „Шумарства“ одсјекла десно ухо, пржила дланове на врелој пећи, да би га на крају натјерала да спаљеним рукама вади закуцане ексере.

Случај хапшења Наде Томанић у САД посебно је погодио Слободана Мркајића, логораша из казамата за Србе у Тарчину и Челебићима.

– Када сам заробљен 1992. заједно са братом Рељом и другим Србима на Игману, пребачени смо у Хотел. Заробљени смо од одреда “Зулфикар”, у нагурани у једну просторију. Убрзо се на вратима појавила жена са тацном прекривеном брлом крпом на којој је био нож. Та жена би могла да буде ова ухапшена Нада Томанић. Донијела је нож до једног мушкарца, којем су привели мог брата Рељу. Он га је пребацио преко кољена и ножем му зарезао врат. Клао ми је брата! Заледио сам се кад сам видио крв како шикну брату из врата. Брата је бацио на под, а онда су ухватили мене. Исто ме је пребацио преко колена и ножем зарезао по врату. Тако повређени смо лежали. Ни данас не знам како смо преживјели. Брат Реља и ја и данас, ево након три деценије, носимо те ожиљке на врату – прича Слободан.

Једне вечери Нада је ушла у ћелију и прозвала заробљеника са надимком „Војвода.“

Њега је пржила усијаним жељезом, гасила цигарете на полном органу и на крају му набила на главу канту у коју смо вршили нужду, свједочи један преживјели заробљеник са Игмана.

Други свједоче да је Томанићка лично убила заробљеника Јадранка Главаша. Прво су га мучили два дана и две ноћи, све су му живо поломили. Нада се касније хвалисала да га је убила само зато што се презива Главаш, исто као и Тихомир Главаш, у то вријеме начелник српске полиције на Илиџи.

Гроб Јадранка Главаша је пронађен прошле године.

Против припадника јединице „Зулфикар“ вођене су бројне истраге али скоро сви се налазе на слободи или су добили симболичне казне.

Занимљиво је да је Нада живјела под својим правим идентитетом и имала свој налог на фб. Била је убијеђена да правда неће доћи по своје!

На слици лијево је ратни злочинац Нада Томанић,а десно су остаци казамата „Мразиште“ на Игману.

Извор: фејсбук страница Војска Републике Српске

ФОТО: фејсбук