Примјер како су Титови комунисти преименовали српску дјецу у „националне Црногорце“

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Школско свједочанство Наода Вуковића из Меруље – Срез Шавнички, ученика 4. разреда основне школе у Новаковићима од 10. јула 1945. године, показује како су  одмах послије Другог свјетског нове југокомунистичке власти по директиви преименовале дјецу – дотадашње Србе у новостворену народност – националне Црногорце.

Наод Вуковић је касније постао угледни професор српског језика и велики књижевник који живи у Никшићу и може потврдити вјеродостојност овог значајног документа као потврде о систематском преумљењу Срба у новоформираној Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Технологија је била врло једноставна у рубрици „народност“ – ако си се изјаснио да си српске народности они су то једноставно прецртали и написали црногорске.

Из свједочанства се јасно види да су дјеца учила српски језик, који је данас једноставно декретом преименован у тзв. „црногорски“ и то по истом моделу који су југокомунистичке власти користиле 1945. године након доласка на власт и стварања нових република и нових народа од некадашњег српског.

Из ових разлога није се чудити да су Срби, који су у књажевини Црној Гори 1909. године чинили  94,38 %,  већ на првом посљератном попису ,,демократске“ 1948. године, за вријеме резолуције Информбироа, просто,,нестали“ и били симболично приказани са свега 1,78% (у Србе су рачунати само свјежије досељени људи из саме Србије и из Херцеговине јер су сви Срби старосједиоци декретом заведени као национални Црногорци).

Црногорска народност у књажевини и потоњој краљевини Црној Гори није уопште постојала и била је дословно 0% јер се појам Црногорац посматрао само као географска одредница за православне Србе на подручју Црне Горе.

А већ 1948. године нове власти спроводе попис становништва, гдје одједном црногорска народност нагло расте са 0% на 90,67%. Срби су практично нестали док су нпр. Албанци, Хрвати и остали задржали своје изворне етничке идентитете јер се декрет није односио на њих.

Данас се потомци Титових комуниста чуде како је могуће да је Срба у Црној Гори на попису 2003. године било 31,99%  а националних Црногораца 43,16% ?

За очекивати је да се у будућности ствари врате у своју логичку раван и да се Црногорци врате народности својих предака тј. да буду ништа друго до Срби.

У међувремену је добро осмишљена пропаганда кроз медије и школство успјела многима да замете ум представљајући да су Срби само становници територије Србије али је, превасходно захваљујући Српској православној цркви, велики дио народа успио да се тргне и да не мијеша етничку припадност (која се насљеђује од предака) са територијалном припадношћу (која је промјенљива).

Приложено свједочанство Наода Вуковића.

ФОТО: фејсбук