Коме сметају званичне заставе

Подјелите чланак

Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ

Заставе покрајина у Аустрији не сметају нити оних у Њемачкој – вероватно се прецизно не зна ни како изгледају. Не верујем да је слободно рећи а живети тамо да се оне требају забранити, запалити посебно ако се ради о оним репрезентативним, државним. Оне нису „геноцидне“, и чак се сматрају пријатељским без обзира што су војске под њима, стварни агресори по дефиницији исте кривци за највећа страдања народа ових простора. Поштују се, на њих се не обраћа пажња и живи се свој живот – што је нормално!

А овде…објавим јуче обичну фотографију заставе Републике Српске снимљену у Републици Српској – из места где је она званична. Реакције су биле невероватне. Увреде, чак и претње. Застава Републике Српске је за мене нормалан симбол мог идентитета и поноса, баш као што је застава Федерације БиХ или она државна  нормалан симбол поноса за Бошњаке и Хрвате.

Мени те заставе уопште не сметају када их видим било где. Чак ми не сметају ни „љиљани“, ни „шаховница“, ни друге из ратног периода које неко још носи на скуповима или аутомобилима. Зашто? Јер разумем да је то нечији понос, нечији идентитет, нечија историја – баш као што је и моја застава то за мене. Не тражим да је волите. Још мање да је истакнута у Сарајеву или Мостару. Само је пустите на миру где је званична – то је довољно! Ако се може тамо негде живети заједно поштујући туђи понос, а да не волимо нужно симбол онда може и овде на исти начин. Зашто је толико тешко прихватити да неко воли своју заставу, а да то не значи да мрзи туђу?

Можда је време да престанемо да се плашимо туђих симбола и почнемо да се бавимо стварним проблемима, највише младима који одлазе. Наратив да су они због страха од Срба отишли вани, посебно ако се то десило добрано после рата је отрцана прича, бајка на којој би позавидео и сам Андерсен.

То селективно сећање и колективна одбрана више не пале – отишли су за животом. Смирите страсти, свако има право на свој понос – не претварајте мир у примирје између два таласа мржње.

П.С. Ево је опет а ви „удрите“ мржња ће се само одбити назад ка вама.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Док они горе, ми рововима доље

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 84 Пише: Андрија КЛАРИЋ Док Еуропа куха нови рат, Хрватска и даље броји духове прошлих. Урсула фон дер Лејен управо у сјеверној Еуропи договара енергетске резерве, војну сурадњу и “заједничку сигурност.” Ми у Загребу мјеримо тко је гласније викнуо “За дом спремни.” Савршено подијељене улоге: Брисел планира будућност, а Хрватска глуми…

  • Божић као мета, од Јасеновца до Кравице

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 38 Пише, Спасоје ТОМИЋ (Текст је написан у сјећање на жртве овог краја и Срђана Ранкића који се до последњег дана борио за истину о српском страдању). Историја српског народа на Балкану показује застрашујући континуитет једне појаве, да се удари на Србе не наносе само оружјем, већ и симболички , на…

  • Свијет голфа и кокица

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 45 Пише: Горан ДАНИЛОВИЋ Емануел Макрон је поручио да се „народ Венецуеле ослободио диктатора“, а сви смо у реалном времену водјели да је у тој причи народ невин. Мода да јавно слажете и не трепнете одавно царује широм Запада. Узалуд очигледност, лидери лажу, а онда претходну лаж затрпају новом, тако да…

  • Како је Вучић побиједио?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 78 Пише: Славко БАСАРА Александру Вучићу све можете да припишете, атрибутски. Али не можете да му узмете позицију предсједника јер је народ уз њега! Ако покушате да му отмете, саплешћете се у авлији својих корака, свезани блатом до скочних зглобова. Неко вас није информисао да су изграђени модерни (ауто)путеви. Како је…

  • Наш град – наша правила

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 75 Пише: Лука ТАПУШКОВИЋ Кампања релативизације и пребацивања кривице коју спроводе одређени медији готово је невјероватна. Само на крај да не испадне да је момак са Забјела сам себе избоо. Па ти они чоче премотавају снимак, „овај напао овога, онај онога, избоденом момку у ствари није ништа“, и тај наратив, а…

  • Ко се са ким игра?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 98 Пише: српскопитање Никада не треба заборавити панисламске визије, а нарочито амбиције простране, многољудне, војно-економски моћне и империјално носталгичне Турске, која фокусира БиХ као искључиво муслиманску земљу. И то не само себи „остављену у аманет“ – како Ердогану поручује Бакир Изетбеговић, позивајући се на ријечи свога оца Алије – већ као…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *