Храм из кога су руски мировњаци отишли на Космет

За разлику од Грчке, где ми је недостајала Русија, овде се осећам као код своје куће, каже монахиња Филотеја (Олга Казанцева), настојатељица манастира Светог Александра Невског код Угљевика у Републици Српској

Пише: Младен КРЕМЕНОВИЋ/Политика

Женски манастир Светог Александра Невског, готово сакривен уз магистралу Бијељина–Тузла, ушушкао се на обали реке Јање, на неколико минута вожње од Угљевика, малог градића на истоку Републике Српске. Тиха манастирска порта, налик призорима с руских разгледница, помало нетипично за православне богомоље, окружена је зградама Рудника и Термоелектране (РиТЕ) и делује као једно од оних места која су одавно превазишла своју првобитну намену. Пре непуне три деценије храм је био подигнут као духовно уточиште за руске мировњаке стациониране у овом крају након рата у Босни и Херцеговини.  

Када је у јануару 1996. у Угљевик стигла Ваздушно-десантна бригада Руске Федерације у оквиру Сфора распоређена у кругу РиТЕ, њихових 1.400 војника убрзо је изразило потребу за местом молитве. Уз сагласност Руске православне цркве и уз благослов епископа зворничко-тузланског, подигли су мали дрвени храм у стилу руских цркава-брвнара. Заветан је био Свети Александар Невски, савременик Светог Саве, рођен 1221. године, војсковођа који у руској историји стоји упамћен не само по победама већ и као симбол уједињења руских земаља.  

Духовник манастира, пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Ристо Мирковић који по благослову епископа служи литургију у манастирској цркви, каже за „Политику” да ово свето место данас стоји као сведочанство дугог пријатељства два народа. „Храм је тада изграђен по благослову нашег владике. Служили су руски војни свештеници, а кад њих није било, наши свештеници су преузимали службу. Када је руска војска напустила овај простор, богомоља је предана нашој епархији. Данас се овде сваке недеље и на празнике служи литургија”, прича прота Мирковић. 

Дрвену цркву, димензија свега осам са пет метара, подигли су домаћи мајстори Мићо Обрадовић и Ацо Пајић у руском градитељском изразу. Иконостас је израдио професор московског Суриковог института Венијамин Михајлович Сибирскиј. Поред храма је и звоник са седам звона, поклон тадашњег московског градоначелника Јурија Лужкова, док су на стубове постављене бронзане иконе руског уметника Зураба Церетелија.

Храм је освећен 12. септембра 1997. године, на празник преноса моштију Светог Александра Невског. Службу су предводили епископи красногорски Сава и зворничко-тузлански Василије, а све до одласка руског контингента 2000. године у њему су редовно богослужили руски свештеномонаси, долазећи на мандат од шест месеци до годину дана. Повлачењем мировњака и њиховим премештањем на Косово и Метохију, храм је предат Епархији зворничко-тузланској, а бригу о њему преузела је парохија Горње Забрђе.

Током година, храм је више пута дограђиван. У време службовања протојереја-ставрофора Јована Мирковића дограђена је припрата и постављени темељи светосавског дома. Његов наследник, парох Срђан Васиљевић, наставио је радове, изграђен је дом у руском стилу, порта је ограђена и пренета у власништво Црквене општине Горње Забрђе. Године 2019. извршена је најобимнија обнова, а унутрашњост је живописао Горан Пешић из Чачка. Фреске је 1. марта 2020. осветио епископ Фотије.

Одлуком Светог архијерејског Синода и благословом епископа Фотија, храм је 2000. године уздигнут у ранг манастира Светог Александра Невског, а три године касније званично је отворен. Симболичан повратак руске духовности употпуњен је 12. септембра 2023. године, када је епископ зарајски Константин, викар патријарха московског Кирила, донео део моштију светитеља. При манастиру се планира оснивање духовно-културног центра српско-руског пријатељства, а већ је изграђен и конак за монаштво.

Мирковић каже да се сада подиже и велики летњи олтар, уз подршку Руске православне цркве и удружења из Русије. „То је мали манастир, а у близини су парохијске цркве. Ипак, сваке недеље и празника долазе верници из свих крајева Српске и Србије, неки због светиња овог манастира да се духовно окрепе, неки због гостопримства настојатељице Филотеје и сви су домаћински дочекани. Готово сви поклоници се поново враћају да посете ову необичну светињу”, каже он.   

Монахиња Филотеја (Олга Казанцева), родом из Пјатигорска, данас је настојатељица манастира. Завршила је медицину у Тјумељу, радила као лекар опште праксе готово деценију, а онда испунила одлуку коју је донела још као шеснаестогодишњакиња – замонашила се у манастиру Светог Нектарија на грчком острву Егина. „У овом делу Републике Српске прихваћена сам изузетно срдачно. Кроз молитве и бденија упознала сам много дивних људи из Семберије. За разлику од Грчке, где ми је недостајала Русија, овде се осећам као код своје куће”, каже Филотеја.

ФОТО: Политика