Ни дијете у бешици не смијете оставити живо
Пише: Бојана ЈОВАНОВИЋ
Приликом постројавања око 600 исламске терористичке гамади у Садби 18. децембра 1992. између осталог, наређено је: „Идете у највеће четничко гнијездо Јошаницу. Ни дијете у бешици не смијете оставити живо!“
Знали су да многи јошанички Срби славе Никољдан. Јошаница код Фоче!
Око 6.15 часова исламске наказе које су тешким тереном прошле између малобројних слабо наоружаних сеоских стража почињу свој крвави пир у Јошаници. У селу није било никог да пружи отпор, јер су српске линије одбране биле превише далеко. То је било у унутрашњости српске територије.
У Јошаници је уочи рата живјело 162 Срба. Тог крвавог Никољдана исламски пацови су на најзвјерскије начине побили 60 Срба (више од трећине становника), цивила, од тога 22 жене и троје дјеце. Најмлађа жртва Данка Тановић имала је 2,5 године. Рањено је још 11 цивила.
Људе су заробљавали и везали жицом, онда су се иживљавали, мучили, жене силовали, и на крају звјерски убијали: клањем, сјекирама, Драгани од 10 годин смрскали главу, пресјецали вене да умиру у агонији, забадали ножеве у стомак и остављали тако да умиру, одсијецали главе…
У нападу на Јошаницу за свега сат времена убијено је неколико генерација једне породице Вишњић. Тако су убијени супружници Вукадин и Зорка, њихов син Мићо, као и други син Драгољуб и његова супруга Олга и на посљетку њихово двоје дјеце Дражен (7) и Драгана Вишњић (10).
Гораждански муслимани из такође тзв. заштићене зоне цијели рат су чинили најстрашније злочине на најзвјерскије начине. Два пута су били пред сломом и захваљујући НАТО нису кажњени. Ни за овај злочин у Јошаници на Никољдан 1992. још нико није одговарао иако се знају починиоци.
Стари прагиста
Извор: Православни манастири и цркве
ФОТО: фејсбук
