Шта крије пожар у Градској вијећници Сарајева 1992. године?
Пише: Славко БАСАРА
Градска вијећница у Сарајеву изгорјела је у ноћи између 25. и 26. августа 1992. године, како тврде медији из федералног Сарајева „од агресорских граната Срба с брда“. Сам живот у самом граду током грађанског рата у БиХ (1992 – 1995) приказан је једнострано кроз пропаганду западних медија, као да у том истом Сарајеву није било Срба, па ни хрвата који су били заточени, гранатирани, гинули… као да им на кућна врата нису долазили „пси рата“ са Зеленим береткама и одводили их у непознато, одакле се никада више нису вратили.
Зато с фејсбук профила једног сарајелије преносимо сљедећи запис:
„Исламски медији поново шире антисрпску пропаганду. Срби из БиХ не могу бити агресори на БиХ, а називају нас агресорима. Вијећницу су сами муслимани запалили да уништите архиву о постојању Срба на овим просторима.
Како је остало неуништених докумената након рата су накнадно организовали паљење архива Предсједништва, да се униште и докази о злочинима АРБиХ и општине Центар да се униште матичне књиге, јер је требало сакрити да је у Сарајеву живјело 150.000 Срба који су протјерани, а многи и побијени под изговором да су агресори.
Сарајевском чаршијом још шетају људи који су учествовали у организовању евакуације њима битних књига из Вијећнице у доношења аутогума да дим паљења буде што гушћи како би медији имали атрактивније снимке.
У спасавању њима битних књига је учествовала највјеровантије и умјетничка чета Јосипа Пејаковића, што треба провјерити“.
Истина из ратног Сарајева није оба коју приказује само једна страна, већ се она објективно мора да сагледа… јер у том истом Сарајеву, у мају 1992. године убијени су војници Југословенске Народне Армије који су се повлачили.
