Турци му убили оца, он их протјерао с Балкана

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Дечак коме су Турци убили оца и протерали га из села крај Сјенице, потписао је мировни уговор 1913, чиме је Турска изгубила поседе на Балкану.

Кад је Миленко Веснић 1913. у Лондону у име Србије потписао мировни уговор због којег је Турска изгубила све поседе на Балкану, извршена је небеска правда.

Рођеном 1863. у једном селу код Сјенице, Турци су му, кад је имао четири године, убили оца, а њега с мајком и осталом децом протерали у Србију.

Будући правник, дипломата и државник, у Београду се издржавао и школовао служећи по кућама. Захваљујући интелигенцији и марљивости, био је одличан ђак, па је брзо почео да зарађује дајући часове лошим ђацима. Веснић је преко ових својих „ђака“ ушао и у боље куће, односно у утицајне кругове у друштву. Бежећи од сиромаштва, још у младим годинама почео је да се лепо одева и имао је готово болесну сујету, која ће га пратити до краја живота.

Одбио је да своју политичку будућност веже за напредњаке или либерале, две утицајне снаге, већ се приклонио радикалима, који су били у опозицији. Испоставило се да је некадашње сироче с Пештера изабрало добар пут. Кад се из Минхена вратио као доктор права, радикали, који су у међувремену дошли на власт, послали су га у дипломатију у Цариград. Међутим, кад је, уместо да буде именован за посланика, распоређен на нижу дужност отправника послова, поднео је оставку.

Затим предаје право на Великој школи, пише стручне расправе и уџбенике, и одбија министарске положаје кад није задовољан саставом владе. Заједно с Николом Пашићем и још неким радикалима, краљ Милан га је послао у затвор због „антидржавне делатности“.

После Мајског преврата и смене династија, Карађорђевићи га шаљу у Париз, где с прекидима, током којих је био министар и председник владе, службује од 1904. до смрти 1921, дајући огроман допринос политичкој борби Србије у Првом светском рату.

Као министар правде, хуманизовао је прилике у српским затворима, као министар иностраних послова заступао је Србију на мировним преговорима после балканских ратова и Првог светског рата.

Веснић се у Паризу оженио америчком милионерком и с њом дошао у Београд 1920. године, прихвативши да води владу. Београђани нису могли да се навикну да га виђају на улици док шета пекинезере своје жене, ни да му опросте што у кући држи ливрејисану послугу и стално пуши кубанске цигаре.

На гласању за чланство у САНУ није изабран, иако је то заслуживао. Вратио се у Париз и умро у свом клубу током партије покера. Сахрањен је у Београду.

Извор: Занимљива историја и географија/фб

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Српски Титаник

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 174 Пише: српскопитање Године 1942. убијено је 6.000 људи, девојке су се бацале у реку да не би биле силоване Почетком априла 1942. године, две немачке дивизије и једна усташка и домобранска, извршили су концентричан напад на слободну територије среза Рогатичког и Вишеградског. Наши борци не могући одолети десетострукој надмоћи, повлачили…

  • Јасеновац, усташка империја окрутности бруталнија и од Аушвица!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 78 Пише: Мр Момо ЈОКСИМОВИЋ Логор Јасеновац,  највећи  концентрациони логор  смрти на простору Краљевине Југославије, за вријеме окупације у Другом свјетском рату. Формирала га је Независна држава Хрватска, источно од истоименог градића, у августу 1941.године, а уништиле су га усташе у априлу 1945.године, и бомбардовали савезници,  да би смањили и умањили…

  • Арбанасима не дам ништа!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 143 Пише: српскопитање Године 1947. Народни фронт је сакупљао од куће до куће помоћ за „браћу Албанце“. Када су стигли до стана Момчила Гаврића он им је кратко одбрусио: „Не дам ништа Арбанасима. Осетио сам ја добро то њихово братство 1915. и 1916. године.“ Следећег дана је ухапшен и осуђен на…

  • Како је Ђилас побио Тадиће!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 120 (готово комплетну ширу породицу каснијег академика Љубомира Тадића, оца политичара Бориса Тадића) Пише: српскопитање Милован Ђилас издавао је налоге за ликвидацију не само идеолошких неистомишљеника, већ су, по његовим наредбама, убијани и партизани, и то обично најугледнији. Тако се априла 1942, у Горњем пољу код Никшића десио један од најстрашнијих…

  • Терор у Госпићу над Србима

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 155 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ У љето и јесен 1991. године на кафанама, ресторанима и продавницама у Госпићу, стајале су табле са натписима – „Забрањено за Србе и псе“. У дворишта кућа госпићких Срба под окриљем ноћи убациване су бомбе, Срби одвођени на информативне разговоре са којих се ријетко ко враћао. На…

  • Битка за Вишеград

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 178 Пише: српскопитање О нападу на Вишеград одржана је конференција у Дражином штабу, 30. септембра 1943. У име Западних савезника присуствовали су шеф војних мисија генерал Чарлс Армстронг, пуковник Вилијем Бејли, пуковник Алберт Сајц и потпуковник Хауард. Поред Драже су били начелници штаба Врховне команде потпуковници Лука Балетић, Павле Новаковић и…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *