Срби и Хрвати, Хрвати и Срби…
Пише: Славко БАСАРА
Исус Христ је разапет на крсту! То је истина, једина.
Не постоје ни два Исуса ни два Крста, не постоје ни двије Дјеве Марије, ни два Јоакима ни двије Ане. Нема ни дуплог Адама, ни двије Еве (осим ако се не ради о хрватском јадранском бренду у конзервама)?!
Хрвати, који су толико блиски и сродни са Србима, себи не желе да признају једно – да смо једно – хришћани.
Срби јесу будалесали вијековима, али нису оргијали!
Хрвати из обијести, не знајући шта ће са собом, превазилазе и себе у беспомоћи комплексне средине. Уништавају личност народа (српски ген, аутошовинизам).
Србе је, с друге стране, ухватила свеједноставност. Шта ме брига.
Марко Перковић Томпсон има више добрих пјесама, које слушају и Срби, али и оне спорне, за ситну рају, на које се сви други јеже, ако нису из Чавоглава.
„Мој дида и ја…“ рецимо, ту је, опјеван Христ.
Па, са кумом, Шкором – „Суде ми…“ Срби су на ју-тјубу уз те стихове качили слике хероја генерала Ратка Младића.
Опјевао је и домољубље у „Једна си једина…“, пјевао себи и њима, а није знао да је одавде и наш.
Можда и јесте, тражио искупљење.
То сад није ни важно.
Има хитове Марко Перковић, у претцима православац… С крсном славом које се одрекао.
То што је био некад, од Бога је, а то што је сад нисмо му ми одредили, он је изабрао пут…
И опет је од Бога све.
Величати клање дјеце, а својој најбоље жељети…
Не иде.
Свима је нама нож под грлом, одвајкада.
Жао ми је СР Хрватске. Жао ми је и садашње Републике Хрватске. Није ми жао усташа, ја тако Хрвате не познајем. Они су наша браћа по крсту били, док нису на крст кренули. Ножем и ексерима. Да копљем пробадају и чавле закуцавају.
И опет, треба им опростити…
Такви треба да будемо. Да их отријезнимо и натјерамо да схвате да су Хришћани.
Бојим се, а немам због чега, али осјећам Хрватску и Хрвате као један дио себе, по Крсту. Срби се неће вратити у Хрватску у оном броју у којем су протјерани, али доћи ће неки други да измијене и лице и наличје „наше“ Хрватске, врло брзо.
И онда ће опет нестати идентитет. Који је тако и саграђен… У нестајању.
Највеће усташе су биле у Босни и Херцеговини 1941. године. Данас су то најмирољубивији Хрвати. А „мирољубиви“ Хрвати из Загреба су данас најокоријелије усташе.
Није Томпсон крив, ако ти се не слуша, ти смањи тон…
Само да се ми Срби не чудимо ничему. Код нас је већих чуда него код „браће“ наше…
Они имају Томпсона, а ми Пицулу.
Они су Европа, а ми је се још нисмо одрекли…
Овакве каква је сада – крвничка!
И ми се Хрватима чудимо.
Они пропадају. Али за утјеху им је да су Срби одавно пропали.
Иста је то крв…
Зар је чудо Томпсон у Хрватској? То су вриједности друштва.
А наше вриједности су завађено друштво!
П. С. Сви пјевају своје пјесме.
Није забрањено!
