Мук Подгорице и притисци Загреба

„Настављамо да бранимо своју државу од власти која је не брани“

Извор: ИН4С

Под слоганом „Настављамо да бранимо своју државу од власти која је не брани и није везана Уставом, законом и интересима грађана“, данас је у Српској кући у сали Његош одржана заједничка конференција за медије Удружења бораца ратова од 1990. године, Михољског збора, Савјета НВО Боке Которске, Матице Боке и Српског националног савјета.

Тема је поново била, како су истакли организатори, „скандалозна спомен-плоча у Морињу“, али и читав низ отворених питања – од такозване „ратне одштете“ коју Црна Гора плаћа Хрватској, преко пријетњи и напада на оца Мијајла Бацковића, до забране уласка у Хрватску за челнике ових организација, о чему су, како наводе, писали „Вечерњи лист“ и ЕТВ из Подгорице.

Говорници су подсјетили да је прошло више од пола године откако су надлежним институцијама и државном врху упутили апеле да предузму кораке ка, како су навели, „пунијој заштити суверенитета државе и достојанства народа“.

„На наше молбе да будемо примљени по питањима виталних државних интереса, чак ни након више ургенција, није реаговано из кабинета предсједника Владе“, истакнуто је на конференцији.

Посебно је наглашено да је иницијатива коју је потписало двјеста грађана да се школски брод „Јадран“ прогласи културним покретним добром у власништву Црне Горе – одбачена од стране Министарства културе. Одговор, како тврде, нијесу добили у писаној форми, већ су за одлуку сазнали из медија.

Организације су поновиле захтјев да се уклони табла у Морињу са, како су је оцијенили, „малициозним натписом који на лажан начин оптужује Црну Гору и изврће истину“. Подсјетили су да постоји законски налог за њено уклањање, али да он до данас није спроведен.

Без одговора су, како наводе, остала и њихова питања да им се ставе на увид имена и презимена наводно страдалих у Морињу.

„Мук Црне Горе на круцијалне теме замијењен је још бескрупулознијим нападом из сусједне Хрватске, на чијој се јавној листи непожељних, поред појединих политичара, налазе и готово сви данас присутни“, саопштено је.

О „тајним списковима“, кажу, не желе ни да говоре, иако, позивајући се на хрватске медије, претпостављају да и они постоје.

Говорници су оцијенили да „аспирацијама и претензијама сусједне Хрватске није крај“, те да се то, како тврде, манифестовало и кроз тражење земљишта на којем се налази тиватски аеродром, као и трасе булевара који се тренутно гради.

Подсјетили су и на Дом културе у Доњој Ластви, који је, како наводе, Влада Црне Горе поклонила Хрватској.

„Шта још можемо очекивати да ће Влада Црне Горе ‘поклонити’ од народне имовине, а у име добросусједских односа? Списак је, бар по ономе што је тражено, подужи“, поручено је.

Да институције Црне Горе, како су навели, не баштине реципрочан однос према свим сусједима, илустровали су недавним демаршом министра вањских послова Ервина Ибрахимовића амбасадору Србије, господину Родићу, поводом карикатуре о једнакости српског језика.

Подсјетили су да су раније министра Ибрахимовића, као и Ранка Кривокапића, означили као особе „штетне по интересе Црне Горе“ и позвали на њихово повлачење са функција.

Питања и за Скупштину и за Загреб

Организације су најавиле да ће сва питања која су покренули бити постављена и у Скупштини Црне Горе, пред посланицима.

„Уколико се наш захтјев за уклањање малициозне табле у Морињу не прихвати, бићемо принуђени да покренемо питање кривичне одговорности свих који нијесу спровели правоснажно рјешење о њеном уклањању“, поручено је.

Учесници конференције упутили су и десет конкретних питања Влади Републике Хрватске, тражећи да се јавно саопшти по ком закону је појединим српским представницима забрањен улазак у ту земљу, ко је одлуку потписао, на основу чега су проглашени безбједносном пријетњом, те да ли се увођењем административних забрана санкционише свако ко доводи у питање званичну интерпретацију ратних догађаја.

Такође, затражили су појашњење да ли преиспитивање текста спомен-плоче представља кривично дјело и у ком је то члану хрватског или европског законодавства прописано, као и како се пракса „тајних спискова“ уклапа у европске вриједности владавине права и транспарентности.

Закључак са конференције је јасан: уколико институције наставе да ћуте, ова питања, како су поручили, неће нестати – већ ће постати дио институционалне и јавне борбе за, како су навели, „заштиту суверенитета и достојанства Црне Горе“.

ФОТО: ИН4С