Рањене душе и издајници
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Рат је – то је дефинитивно. Ми смо у рату, додуше нема мртвих тијела, жртве су душе, засад, а дај Боже да тако и остане.
Ријеч издаја треба бити избачена из српског ријечника јер међу Србима никад није било и нема класичних издајника. Ипак, за дивно чудо Срби се најлакше напале на ријеч издајник.
Душмани се много намуче док подијеле српски народ, када то успију онда све иде лакше. Правило је да послије подјеле Срби на ону другу страну гледају као на издајничку страну. Страствени, какве их је Бог дао, доводи до тога да су подјеле међу Србима много дубље него код других народа.
Данас српским душманима више није циљ да убију Србина већ им је циљ да Србина преведу на своју страну како би он ратовао за њих. Много труда и новца душмане коштају ове заваде, али ово одиста даје невјероватне резултате. Вјерујте да нити су ћаси издајници нити су блокадери издајници. Просто блокадери су оне рањене душе којима треба помоћи и много праштати као лудој браћи.
Има видео на интернету (ко не вјерује нека погледа) како је 1996. године на највећим демонстрацијама одржаним у Београду милион Срба скандирало свом патријарху Павлу да је издајник!
Тада, са животом помирени и забринути српски патријарх Павле видјевши да ће се Срби поклати међусобно кратко се обратио окупљеним демострантима и то затворених очију:
„… питања наша, да се расправе на месту где се могу расправљати мирно и разумно у општем интересу. Молим вас, у општем интересу да се на миру разиђемо! …“
Наравно гомила инструисана западним агентима заурлала је: „Издаја, издаја…“ Патријарх је чудом избјегао линч.
Данас послије тридесет година сваки учесник тих демострација признаје да је био изманипулисан. А тада су они били студенти, а и свештеници.
У вријеме патријарха Павла живио је „јачи“ духовник, школованији и елокветнији свештеник – митрополит Амфилохије, међутим митрополит Амфилохије није се „примио“ у српском народу као патријарх. Неоспорно је да су Срби цијенили и вољели митрополита Амфилохија, али није могао постати патријарх јер је дувао у пиштаљку – политичарио, а то није паметно, ако си српски светац.
Патријарх Павле је светац.
Никад црногорски митрополити у џепу не смију носити пиштаљку нити антивладике Гргура нити неког Грухоњића. Урликање блокадера (болесне браће) у Новом Саду је опомена, али и поука.
ФОТО: фејсбук
