Александар Дугин: Један глобални рат – од Јуте до Украјине

Извор: Multipolar Press

С енглеског превела: Ивана Спасојевић

Десетог септембра 2025. снајпериста је хицем са удаљености од око 200 метара убио једног од најпопуларнијих и најутицајнијих представника MAGA покрета, Трамповог миљеника, блогера и инспиратора конзервативне америчке омладине, 32-годишњег Чарлија Кирка. Он није био ни војник, ни плаћеник, ни радикал или екстремиста. Напротив, његове позиције су увијек биле крајње уравнотежене и добро образложене. Раду учествовао је у дебатама са идеолошким противницима, либералима, слушао њихове аргументе и покушавао да их разуме. Али је био убијеђени традиционалиста, хришћанин, конзервативац и патриота. А либерали, непријатељи Традиције, то не могу да опросте. Нарочито ако један млад, активан, харизматичан лидер постане заиста утицајан и популаран.

У свом кратком животу, Чарлс Кирк је много учинио за амерички патриотски покрет. Организовао је платформу TPUSA (Turning Point USA), која је постала највећи форум за MAGA присталице. Та платформа је отворила врата на многим универзитетима и кампусима широм САД, гдје је конзервативно оријентисана омладина почела да пробија дивљу диктатуру универзитетских либералних елита, које су студентима наметале родну идеологију, критичку расну теорију (суштински анти-белачки расизам), ЛГБТК норме, радикални феминизам, подршку илегалној имиграцији, постхуманизам, дубоку екологију и друге изопачености.

У тако токсичној атмосфери, много прије Трампа, Чарли Кирк је отворио фронт конзервативног отпора. Његове иницијативе су подржале америчке младе генерације које су постепено почеле да дижу главу. Рођење MAGA-а заправо се догодило на TPUSA платформи. Најразличитије снаге – екстремне и умјерене, традиционалисти и заговорници „Мрачног просветитељства“, присталице мултиполарног свијета и америчке империје, про-израелски и анти-израелски – сусретале су се ту и ефикасно помјерале расположење у америчком друштву. Наравно, одлучујућу улогу је овдје одиграо Илон Маск, купивши ултралибералну мрежу Твитер и претворивши је у заиста слободну платформу за размјену мишљења. Маск је пробио тоталитарну либералну цензуру на једној друштвеној мрежи. Чарли Кирк је, са своје стране, разбио лажну слику да цјелокупна америчка омладина подржава глобалисте, либерале и Демократску странку. Тако је рођен MAGA. И тако је MAGA побиједио, довевши свог кандидата на власт.

Током свог предсједниковања, Трамп је већ направио много грешака и погрешних потеза. Подржао је геноцид у Гази, ударио на Иран, одбио да објави Епштајнов списак педофила, завадио се са Илоном Маском, подлегао грубом ласкању Европске уније, није престао да подржава терористички режим у Кијеву, завадио се са Индијом, почео да напада БРИКС и мултиполарни свијет и започео припреме за инвазију на Венецуелу. Видећи то, MAGA је пао у малодушност. Једне је погодило једно, друге друго. „Трамп је отет“ и чак више: „Трамп нас је издао“ – говорили су Алекс Џонс и Стив Бенон, Кендис Овенс и Ник Фуентес, Џексон Хинкл и Мило Јанопулос, Лора Лумер и Catturd, Такер Карлсон и Марџори Тејлор Грин, Џо Пособјек и Мет Гејц, Мајк Бенз и Овен Шројер. Али свако је то схватао на свој начин. MAGA је почео да се урушава пред нашим очима.

Чарли Кирк је био један од оних који су покушавали да га одрже и да не изгуби Трампа. Он је био апсолутно лојалан Трампу, оправдавао је сваки његов потез, не из конформизма, већ веома одговорно, схватајући колико је важан за Америчку конзервативну револуцију. Као веома млад човјек, Чарли Кирк се показао зрелијим и мудријим од осталих. Истовремено, он никада није издао MAGA. Увијек је жестоко иступао против кијевског режима и заговарао приближавање са Русијом, критиковао агресивну политику Нетанијахуа и њену подршку од стране САД, и залагао се за објављивање Епштајновог списка чак и када је Трамп сам одустао.

Његов посљедњи наступ на Универзитету Јута Вали у Орему, Јута, био је део Turning Point турнеје. Чарли Кирк је мирно говорио пред огромном публиком присталица (и можда противника – приступ је био отворен за све) у шатору „Амерички повратак“. У том тренутку снајпериста је пуцао, погодивши га у врат. Видео снимак је забиљежио тренутак када је, од поготка у артерију, крв почела да шикља. Послије тога није било шансе, иако су љекари још покушавали да га спасу, исход је био очигледан. Чарли Кирк је намјерно и свјесно убијен од професионалца. Због својих идеја.

Он је имао личне непријатеље, али какви то лични непријатељи могу организовати овакво професионално убиство? Сви у Америци су се сложили: убиство Чарлија Кирка било је чисто политичко. Оно наставља низ атентата на политичке лидере од Кенедија до покушаја на Трампа. Кривци се у таквим случајевима не откривају. Јер кривци су увијек исте оне силе које тајно владају Америком, не обазирући се на политички статус, народну подршку или чињеницу да су њихове жртве потпуно невини људи. Они једноставно имају убјеђења. И харизму. И утицај. А то је већ опасно за некога.

Одмах након што се вијест појавила и након што су стравични кадрови објављени на интернету, а посебно послије потврде о смрти Чарлија Кирка, Америка је експлодирала. Са обје стране. Предсједник Трамп се обратио нацији са изразима солидарности породици Кирк и похвалио херојство овог младог човјека. Сви чланови његове породице ово су доживјели као сопствену личну тугу. И то је исправно: циљ таквих убистава је симболички, послати црни знак. Чарли Кирк је био политички син Трампа. Сада ни његови политички присталице, ни чланови породице више никада неће бити сигурни. У сопственој земљи. Или ово није њихова земља?

Сви учесници MAGA покрета – и они разочарани у Трампа и они који још нису – схватили су ово као директан ударац. Многи нису могли да задрже сузе. Конзервативна хришћанска Америка је плакала. Илон Маск је први почео да извјештава о инциденту, како либерални медији, као и обично, не би могли да га прећуте. Он је директно оптужио Демократску странку да је кренула путем политичког терора. А одговор мора бити не мање оштар. Бол, сузе, потиснута бијес, осјећај неправде и беспомоћности, саосјећање и дивљење херојству овог младог патриоте, кога су неки сматрали вјероватним будућим предсједником САД, преплавили су MAGA као ужарени талас.

Послије првих емоција и налета мржње према либералима, глобалистима и Дубокој држави – а нико није имао ни најмању сумњу да је управо Дубока држава убила Чарлија Кирка – MAGA је једногласно извела три закључка:

На мјесто једног убијеног Чарлија Кирка мора стати милион младих америчких патриота.

Чарли Кирк је пао да би се десио преломни тренутак.

Он мора да се деси. И догодиће се.

Унутрашње свађе унутар MAGA покрета морају одмах престати. Од њих корист има само немилосрдни непријатељ, а сада су сви мета. У име Чарлија Кирка, MAGA мора поново да се роди.

Доста је било толеранције. Љевица увијек оптужује десницу за насиље. Али насиље долази само од либерала и љевице. Десница су жртве. Доста је било трпљења. Прелазимо у сљедећу фазу: тотална радикализација.

Либерали су реаговали не мање узбуђено. Минут након инцидента, либерални ТВ канал MSNBC је мирно извијестио: „Не знамо да ли је ово био присталица који је пуцао у слављу.“ Човјек је убијен уживо од снајперисте, а водитељ каже нешто овако! На шта нас то подсјећа? Наравно, на украјинску пропаганду. Или… на Ехо Москве [1], тачно исте моралне стандарде. Ако су погинули, значи да су сами себе убили. Нејасно је ко је кога ово научио оваквом антиљудском понашању.

Мало касније на истом MSNBC каналу, други либерал, Метју Дауд, рекао је, као да се ништа није догодило: „… мрзитељске мисли воде ка мрзитељским ријечима, које онда воде ка мрзитељским дјелима.“ Затим је либерална мрежа експлодирала – сада у радости и одушевљењу. Убијен, убијен, убијен… Коначно смо га убили. Како добро! Побиједили смо! Смрт MAGA-у! Поново директна паралела са Украјинцима. Овог пута најдиректнија. Украјинске мреже су се радовале убиству Чарлија Кирка не мање, ако не и више, од америчких либерала. На крају крајева, он је критиковао Зеленског и позивао Вашингтон да престане да подржава кијевски режим. Добио је метак.

Али шта је важно: никаква разлика се не може видјети између дивљих украјинских нациста и ултралибералних присталица ЛГБТК, феминизма, постхуманизма, Обаме и Камале Харис из САД у њиховој реакцији на убиство Чарлија Кирка. То је строго исти идеолошки камп. Када рутински кажемо да је савремена Украјина једноставно терористичко крило либералних глобалиста, ми ни не слутимо колико смо у праву. Конгресмени Демократске странке реагују суштински на исти начин, без икакве срамоте. Када су републиканци у Конгресу предложили да се ода пошта Кирковој успомени минутом ћутања и заједничком молитвом, демократе су гласно зајечале: „Не-е-е-е-е-е!“ У суштини, то њихово урлајуће „Не-е-е-е!“ јесте признање злочина без икаквог трага кајања.

Само најлукавији либерални инфлуенсери покушавају да охладе жар својих екстатичних истомишљеника: покушајте да задржите осјећања, пишу они. Сви ми разумемо, као и ви, али будите опрезни. Међутим, мало их ко слуша. Шта је ово? Неки MAGA присталице називају ствари правим именом. Ово је почетак новог Грађанског рата. Тако они обично почињу: атентатом на надвојводу. Наизглед изоловани локални инцидент, али у покрет се стављају цијели народи и континенти.

Јасно осјећајући да је критична тачка пређена, часопис Time је данас изашао са фотографијом са Универзитета Јута Вали, са Кирковим шатором у крваво-црвеним тоновима и натписом „Доста.“ Доста. То јест, станите, хајде да станемо. Њих можемо разумјети; убили су једну од кључних фигура својих противника – подло и окрутно, оставивши двоје дјеце без оца и младу супругу, као и осиротевши конзервативну омладину Америке, која је изгубила некога ко је био више од оца или мужа – вођу. Доста. Хајде да станемо, али не задржавши се дуго. А послије? Послије ће доћи сљедећи. И опет ће неко викати: „Доста!“ И одмах ће неко почети да бира нову жртву.

Убиство Чарлија Кирка и смрти кандидата AfD-а: Отворена сезона лова на конзервативце и хришћане?

Ми Руси, наравно, можемо рећи да је то њихова ствар, да нас се не тиче. Али то није исправно, није поштенo. Чарли Кирк је био на нашој страни фронта који сада дијели човечанство. Грађански рат у САД није нешто удаљено. То је дио истог глобалног грађанског рата који је већ у току. Један од фронтова тог рата је Украјина. У њему људи са идеологијом патриотизма и хришћанства, под заставом Христа и Катехона (нас), ратују против терористичких бригада које су глобалисти мобилисали, зомбирали, наоружали и подстакли (они). Исти они који су управо убили Чарлија Кирка.

Када су украјински терористи убили Дарју Дугину и Владлена Татарског [2], подло и свирепо, наређења су дала иста она централна мјеста моћи која су послала снајперисту да уништи Чарлија Кирка пред свима. То је један исти штаб. Њихове мете су прије свега идеолози, млади, мислиоци и неустрашиви хероји. Али они не постижу свој циљ, јер прави људи се не могу застрашити, и овај рат ће само планути новом снагом због тога. Али нема замјене за Дарију, ни за Владлена, а сада ни за Чарлија Кирка.

То су једна посебна врста људи који су увијек испред, који осјећају да ако сами не почну да окрећу историју у другом правцу, неће доћи ни до какве прекретнице, ни до историјског преокрета. У случају Чарлија Кирка, зло је убило добро. Овдје не може бити неутралне позиције. Постоји само планетарни фронт патриота и традиционалиста против лудe, изопачене, агресивне либерално-глобалистичке елите, која је већ започела овај рат. Већ започела.

Медведев: Фицо, Кирк… Ко је сљедећи?

MAGA, ма колико њихове идеје понекад изгледале чудно или гротескно, стоји на нашој страни у овом грађанском рату човјечанства. Чарли Кирк се борио да Трамп следи MAGA пут, не дозвољавајући неоконзервативцима и агентима Дубоке државе да га са њега скрену. Управо зато су га убили.

Напомене

[1] Биљешка уредника Multipolar Press-а: Ехо Москве, велика либерална радио станица основана 1990. године, дуго је служила као главна платформа за прозападне и опозиционе гласове у Русији; њено затварање 2022. означило је крај либералне доминације у руском медијском простору и отворило врата цивилизацијском, мултиполарном дискурсу.

[2] Биљешка уредника Multipolar Press-а: Владлен Татарски (1982–2023), руски војни блогер и писац, погинуо је у бомбашком нападу у Санкт Петербургу. Заједно са Даријом Дугином, убијеном 2022, сматра се дијелом генерације младих идеолошких ратника чији су гласови утишани од стране истих глобалистичких центара моћи, а њихово мучеништво оличава цијену цивилизацијске борбе Русије против либералне хегемоније.

ФОТО: фејсбук