Алија Шуљак је у Требињу 1941. године говорио: Србе шаљите у Србију, како не би поганили хрватска огњишта!
Пише: Мира СИЊАНКА/УСКОК
Алија Шуљак је у Требињу 1941. године говорио: Србе шаљите у Србију, како не би поганили хрватска огњишта!
Пише: Мира СИЊАНКА/УСКОК
Говор Требињца Аалије Шуљка који је рођен у селу Засаду код Требиња на великом скупу у Требињу 18. јула 1941. године. Шуљак је био шеф кабинета Анте Павелића и умро је у дубокој старости у Истанбулу 1992. у својој 91. години. Овако изгледа документ:
Велике манифестације Поглавнику у хрватском Требињу
Значајан говор Поглав. побочника проф. Алије Шуљка пред народом требињског котара
Требиње, 18. српња
Након обиласка појединих мјеста Источне Херцеговине данас је допутовао у своје родно мјесто Требиње Поглавни-побочник проф. Алија Шуљак у друштву наших дичних високих часника подмаршала Лаџе и генерала Перчевића. За њихов долазак грађанство и околна села сазнало је у посљедњи час и кроз пар минута цијели град био је искићен хрватским заставама. Долазак аутомобила са високим гостима пред зграду градског поглаварства сакупљено мноштво народа одушевљено је поздравило кличући Поглавнику и јуначком хрватском домобранству, а многима са купљеним полетиле су сузе радоснице, нарочито онима који су суђеловали као аустријски војници у рату год. 1914-1918 када су опет послље 25 година угледали њима тако драге и познате хрватске јунаке подмарша ла Лаџу и генерала Перчевића којим су многи од њих били на појединим ратиштима.
При изласку из аутомобила подмаршал Лаџа међу мноштвом сакупљног народа угледао је 65. годишњег Ахмета Главовића иа села Скочигрма у војничкој одори са фесом на глави сребреним колајнама на грудима за храброст бивше аустријске војске којему је пришао и с њим се поздравио. Стари ратник Главовић рапортирао је уз војнички поздрав, тко је, одакле је, и на којем је ратишту за служио одликовања, нагласивши у свом рапорту да је данас најсретнијј када је под своје старе дане доживио ослобођење своје хрватске Домовине, чију границу чува са пушком у руци са осталом браћом даноноћно око свога и осталих пограничних села а коју ће чувати он и његово дијете, док су живи.
Подмаршал Лаџа очито дирнут овим ријечима херцеговачког хрватског сељака-граничара, похвалио је старца Главовића, обећавши му да ће првенствено њима као напаћеним и пострадалим граничарима убрзо помоћи, ка ко би и они као најзапуштенији осјетили нови живот у својој хрватској држави.
Послије срдачних овација високих гости одсјели су у градској вијећници у друштву заповједника мјеста пуков. Стјепана Гашчића и часника мјесног гарнизона, те Наџор. Рав, Редар, у Мостару г. Херенчића, логорника и предстојника г. Тафра, док је Поглавни-побочнíк проф. Шуљак у кабинету Поглаварства примао поједине депутације и грађане, који су дошли да га поздраве.
Послије завршених примања, која су трајала скоро 2 сата, Погл-побочник проф. Шуљак одржао је говер пред препуном двораном вијећнице у ко јем је између осталог рекао:
Браћо пријатељи!
Састали смо се ево данас по први пут слободно у нашем ослобођеном и драгом Требињу, јер ви најбоље знате прилике, када се многи од вас у прошлим годинама српске насилничке владавине није усуђивао да самном измијени ни поздрава а камоли дође у разговор.
Што је било браћо, повратити се никада не ће, јер је хисторија насилничког српског елемента за навијек у Еуропи запечаћена.
Данас у нашој ослобођеној хрватској држави наш Поглавник др Анте Павелић од вас браћо тражи само усташку дисциплину, ред рад, а ви тражите од Њега све оно, што вам по Богу и Усташком закону припада вама ће се то дати и учинити. Напомињем вам, браћо и пријатељи, и то упамтите добро, да су закони Независне Државе Хрватске основани на правим принципима људске правде, и у нашој слободној држави пред којом су престале све злосретне српске ~теревенке~ пијанке и акшамлуци, и свакога без разлике тко се о тај закон огријеши, чека заслужена казна. Као тријезном сваком хрватском сељаку, раднику, обитељи и чиновнику бит ће њему и његовој обитељи у нашој слободној држави осигурана сва права на куд и камо бољи живот, него онај, који је у биједи и неимаштини проживио до сада под туђинском српском власти. Што се, браћо, тиче Срба, који су прије неколико стољећа као слуге некадашњих турских господара дошли у ове хрватске крајеве, нека вам буде чисто и јасно да су они ради својих стољетних злођела Божјом провидности осуђени за навијеке на пропаст, и пошто је свима њима била одувијек мајка Србија њихова колијевка, која им је за срце прирасла, то их и ви упућујте онамо, одакле су дошли, како нам не би и надаље уништавали и поганили ваша хрватска огњишта.

На концу, браћо, препоручујем вам да се оканите такођер законом пе вам да се оканите сваке псовке, која је такођер законом као и опијање строго кажњива а што се хвала Богу међу вама, како знам, није скоро никако могла пропала српска владавина укорјенити – те апелирам на вас да се држите овога мога говора да будете дисциплинирани чланови нашега Усташког покрета, да будете увијек за Дом.
Из стотина грла како у вијећници тако и пред тргом вијећнице заорили су се покличи Спремни! Након чега су настале овације Поглавнику, Независној Држави Хрватској, Фухреру Хитлеру, Мусолинију и Поглав.-побочнику проф. Алији Шуљку.
Послије завршене конференције отпутовали су угледни гости аутом поздрављени искреним овацијама према Дубровнику.
Издање „Сарајевски Нови Лист“ од 19. јул 1941. године
Извор: Српска24.ме, Васељенска. Нет
ФОТО: фејсбук
