Арчибалда Рајса је „убио“ ратни профитер

Пише: Српскопитање

Арчибалд Рајс преминуо после свађе са Миланом Капетановићем, бившим министром и ратним профитером…

О нама је знао више него ми сами. У Србији је, после Првог светског рата остао из љубави према народу, а да би нас сачувао од свих наших мана и слабости, у аманет нам је оставио и чувени политички тестамент намењен српском роду „Чујте Срби!”.

Др Родолф Арчибалд Рајс, осведочени пријатељ Срба, пореклом Немац, образовањем Швајцарац, по сопственој жељи је сахрањен на Топчидерском гробљу, поред Наде, детета свог најбољег пријатеља Алфреда Фавра, док му је срце похрањено на Кајмакчалану.

Иако није имао свог потомства, Фаврина деца била су његови наследници. Из те лозе, имовину др Арчибалда Рајса, форензичара, доктора хемије, професора Универзитета у Лозани, човека који је модернизовао српску криминалистичку полицију, наследило је двоје младих људи из Горњег Милановца, Мирјана и Никола Гачић. Они су највећи део Рајсове оставштине уступили Криминалистичко- полицијском универзитету у Земуну, који је наследник Прве државне полицијске школе, основане 8. фебруара 1921. године, чији је први директор био управо Рајс.

Доктор Арчибалд Рајс дошао је Србију 1914. године после аустроугарских зверстава у Мачви и Прњавору, на позив министра унутрашњих дела Стојана Протића. С њим је, као фотограф, дошао и његов пријатељ Алфред Фавра. Они су снимили злочине бугарске и аустроугарске војске и са нашим ратницима боравили на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану. Та сведочења објављена су у новинама „Газет д’ Лозан”, што је допринело да се види истина о српском страдању – објашњава Никола Гачић, Рајсов наследник.

Када се рат завршио, Фавра и Рајс нису желели да оду одавде. Како Рајс није хтео да се жени, јер је свој живот посветио професији, Алберт је одлучио да себи нађе супругу. Отишао је у Швајцарску и оженио Францускињу Лујзу.

– Сви заједно живели су у вили „Добро поље” на Сењаку. Алфред и Лујза имали су четворо деце, Наду, Ивана, Николу и Димитрија – Сержа. Нада је умрла са шест година, 1927. године. Две године касније умро је и Рајс и тражио је да се сахрани поред своје мезимице – прича Никола.

Рајс је био незадовољан оним што се после рата у држави радило, посебно Пашићевом политиком, па је напустио све послове и остао само да хонорарно ради у Народној банци као вештак за фалсификоване новчанице.

Велики поштовалац Срба страдао је нажалост од српске комшијске псовке и бахатости. Бивши министар Милан Капетановић, иначе Пашићев сарадник и ратни профитер, почео је да гради кућу у близини Рајсове. Капетановић је терао неку грађу земљаним путем ка „Добром пољу”, а Рајс је покушао да шпедитере усмери ка калдрмисаном путу удаљеном пет минута одатле. Капетановић који је ово радио како би избегао да плати трошарину, извређао је Рајса и добацио му да је „нико и ништа у Србији”. После тих речи, Рајс се срушио. Послужитељ Јова и Лујза унели су га у кућу, али је он убрзо умро. Било је то 8. августа 1929. године.

Сутрадан, 9. августа, у три сата по подне, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Миловановић. Око шест часова по подне тело је пренесено у Официрски дом и изложено на почасном одру.

Рајс је сахрањен 10. августа у поподневним часовима, са генералским почастима и по православном обреду на Топчидерском гробљу, крај своје миљенице мале Наде Фавре, Алфредове ћерке, која је као шестогодишњакиња преминула 1927. Чинодејстовао је карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. Спроводу је, поред изасланика краља Александра Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, присуствовао и велики број обичног света, чланова разних културних и хуманитарних организација и ратних другова Арчибалда Рајса.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук