Муслимани из Сребренице осунетили су српског дјечака у Факовићима

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Муслимани из Сребренице нису престајали са својим злочиначким нападима на Србе ни током јесени 1992. године. Након крвавог љета у којем су напали и спалили десетине и десетине српских села око Сребренице, те на најсвирепији начин убили бројне цивиле у њима, (о неколико таквих злочиначких похода писао сам у претходним објавама), Муслимани из Сребренице су кренули и пут обале ријеке Дрине, на Факовиће. Факовиће су напали 5. октобра 1992, тачно у подне. Мјештани су у том тренутку  углавном били на својим њивама и радили.

Прво су запаљени околни засеоци, а онда је услиједио напад на Факовиће. Убили су, тог дана, Муслимани из Сребренице 25 Срба, међу којима је било и девет жена. Био је то прави масакр са несхватљивим иживљавањима над жртвама.

„Десно око му је било извађено, десна рука поломљена и имао је рану на лијевој страни груди, а Сретеново тијело било је без главе и десне руке.“, описала је Савка Ђокић како су изгледала пронађена тијела њеног сина Светозара и мужа Сретена.

Дан послије напада у једној кући пронађен је дјечак којег су Муслимани осунетили, остваљајући му у њедрима књижицу исписану на арапском језику.

Да све ово опишем са формално-правне стране: Факовиће су, (као и друга српска села која су Муслимани из Сребренице пустошили претходних мјесеци, те 1992. године), напали припадници армије државе БиХ са којом су велике силе и бројне друге државе успоставиле дипломатске односе и чија се застава виорила испред зграде УН у Њујорку. Значи, припадници регуларних војних јединица државе чланице УН-а упадали су у српска села, у њима клали Србе, а онда односили српске главе у Сребреницу; ти исти војници државе БиХ остављали су старе и непокретне људе да изгоре у својим кућама, које су им претходно запалили, а педесетпетогодишњег Видоја Лазића из Брежана чак су разапели на крст па запалили.

ФОТО: фејсбук