Вуковар – разоткривање још једног мита

Подјелите чланак

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Вуковар 1991. није био „град херој“, нити хрватски „Стаљинград“, како се данас тврди.

Сам град никад није имао стратешки значај јер се налази на око 50 километара од ауто-пута Београд-Загреб и око 250 километара од Загреба. Иако је имао улогу речног и железничког чвора, то није било одлучујуће за ток рата.

Да је ЈНА хтела да крене на Загреб, логичније би било изабрати „пустињске“ правце преко Карловца, Сиска или Новске, избегавајући већа насеља.

Вуковар, притом, никада није био у потпуном окружењу као Стаљинград. Током већег дела борби, хрватске паравојне јединице имале су слободан пролаз преко села Нуштар, одакле су непрекидно снабдеване оружјем и људством.

У завршној фази постојао је и слабо контролисан правац преко пољопривредног земљишта ка Богдановцима, којим је извучен део људства, укључујући и команданта Бранка Борковића.

У граду се у августу налазило око 6700 наоружаних хрватских бораца, који су 87 дана држали положаје против двоструко бројније ЈНА. Према основним правилима ратне теорије, за освајање утврђеног града потребна је најмање трострука бројчана надмоћ.

Значајан део локалног становништва био је мобилисан под принудом. Масовно напуштање положаја и бекство ка Винковцима и Србији било је правило, не изузетак.

Покушај хрватских снага да оклопним јединицама из правца Нуштара, преко Маринаца, пробију пут ка Вуковару завршио се неуспехом средином октобра 1991. Тај пораз означио је и коначни прекид озбиљнијих покушаја деблокаде одређеног дела града споља.

Од августа до новембра, број хрватских бораца у самом граду се стално смањивао, услед погибија, извлачења људи и дезертерства. На крају опсаде, у Вуковару је остало око 2000 наоружаних људи.

ЈНА је, ослањајући се на надмоћ у тешком наоружању и искуство, напредовала систематски, улицу по улицу. Како су борбе одмицале, из подрума су излазили цивили који су недељама преживљавали без воде, струје и основних услова за живот.

Дезертерство, распад командне структуре и немогућност деблокаде били су кључни фактори пораза.

За то време, док се говорило о „херојству Вуковара“, Туђман је у Загребу играо тенис са Антуном Врдољаком.

Памтимо. Поштујемо. Преносимо.

Преузето са : Завет Предака

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Неће гром у коприве

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 182 Пише: Славко БАСАРА У Босни и Херцеговини нема уличара као у Србији, са обје стране… Уличари, били ‘вакви или онакви су – уличари. Једина предност данашње Србије у односу на бившу Србију – Народна Скупштина не гори, нити ће. Надамо се… Из те Србије, развија се будућност слободе… Једина слободна…

  • Како је Вучић обмануо јавност нетачним резултатом?!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 94 Предсједник Србије обмањује јавност у Србији прогласавајући побједу 10:0, међутим резултат је 13:0 Пише: Томо МИЉАНИЋ Зашто предсједник Александар Вучић умањује резултат у овом изборном циклусу, да ли обманом жели да помогне студентима? Од 464 одборницка мјеста у овом изборном циклусу у тринаест општина студенти са студенских листа (блокадери) освојили…

  • Српска будућност, битанге и принцезе

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 57 О студентима, блокадерима, стоци и идиотима Пише: Душан МАРИЋ Два моја најновија текста, која сам објавио на свом Фејсбук налогу и на порталу Србија данас, о ректору Ђокићу (Под насловом: Подржавам захтев ректора Ђокића) и сатанистичком покушају блокадера да у Новом Саду спријече обиљежавање 200 година Матице Српске и Дана…

  • Судбоносна прекретница

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 113 Погоршање односа између Русије и Србије, коме сведочимо ових дана, могло би да прерасте у судбоносни, преломни догађај, који ће засенити све поразе и невоље из доба Александра Вучића и његових сарадника. Пише: Милош КОВИЋ/Искра Они, наиме, покушавају да одузму руском Гаспром њефту власништво у Нафтној индустрији Србије. Уколико се…

  • Колона

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 229 Пише: Славко БАСАРА Бјежали смо… Војска је шпартала испред нас, не осврћући се… Та 33 километра од Санског Моста до Приједора је најдужи пут којим сам јездио у сриједу од 17.30 до четвртка 08.30 часова. Чекали су нас Аркановци, шишали, одузимали оружје и враћали на фронт да гинемо! У Приједору…

  • Страдање Срба у Подрињу

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 137 Пише: Александар САВИЋ На данашњи свети и радосни дан, када се са вјером и надом сјећамо рођења Исуса Христа, срца нам обузима и дубока туга док се молитвено сјећамо 49 невино пострадалих Срба из братуначког села Кравица, мучки убијених на Божић 1993. године од стране муслиманских снага. Тог дана, када…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *