Боцан Харченко: Уништавање споменика совјетским војницима у Украјини је напад на историју

Извор: Политика

У Србији се пажљиво чува сјећање на војнике Црвене армије који су, заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије, нанијели пораз њемачким окупаторима. Руски амбасадор у Србији, Александар Боцан ­Харченко, међутим, упозорава у свом ауторском тексту за „Вечерње новости“ да је у Украјини, „ван сваке памети“, покренута кампања уништавања споменика и гробова совјетских војника — оних који су рођени очеви и дједови.

Овог маја свијет је свечано обиљежио 80 година Побједе над фашизмом, универзалан догађај чија значења превазилазе границе. Велики парадни моменти у Москви и Пекингу, као и представништво Србије на челу са предсједником Александром Вучићем, показали су да антифашистичке вриједности и даље имају снагу. Харченко наводи да те вриједности подразумевају поштовање историје и сјећање које је боље чувати него прикривати.

Амбасадор у текст за „Вечерње новости“ даље критикује закон „о основама државне политике националног сјећања“, који је украјински парламент усвојио 21. августа ове године. По његовом тумачењу, тај закон није само још један акт усмјерен против Русије већ покушај да се људи лише права на истину о прошлости и да се њима ускрати и будућност. Он тврди да се предлаже став по којем се све што се не уклапа у конструкцију „украјинске нације“ — односно мит који се гради у супротности са руском традицијом — проглашава непријатељским и подлијеже поништењу.

Наводи се да је, под том политиком, промовисан забранивање симбола Побједе — као што су Георгијевска лента, ордени и заставе Црвене армије — и ограничено је коришћење назива „Велики Отаџбински рат“. По Харченковом виђењу, украјинске власти су успоставиле „Украјински институт националног сјећања“ са овлашћењима која, по њему, имају карактер сличан полицијским, и чија је функција прије свега контролисање којој историји и чињеницама ће се дозвољавати глас.

Он тврди да се у Украјини тренутно не ради о науци, него о механизмима застрашивања и уништавања наслијеђа, и описује покушаје да се коријени историје изгубе и да се култ издаје негова. По њему, циљ оваквих промјена је да се дефинише Украјина као држава која је „плаћеничка“, чија је судбина – у Харченковим ријечима – прије свега као пријетња Русији и руском народу.

Представљајући овај закон као кршење унутрашњих и међународних обавеза, Харченко помиње уставне норме о слободи говора и мисли, као и међународне уговоре попут Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и Европске конвенције о људским правима. Према његовој процјени, величање нацистичких сарадника је у супротности са резолуцијама УН и препорукама ОЕБС-а.

Закључак амбасадора гласи да ће Русија, уз подршку Србије, наставити да брани историјску истину потврђену подвизима предака, јер, како каже, „подвиг њихових предака не може се избрисати дискриминаторним законима, бомбама или пропагандом“.

ФОТО: Политика