Борба за слободу никада није узалудна

Поводом пада оптужнице за лажни државни удар

Пише: Спасоје ТОМИЋ

Деценијама смо живјели у систему који је тражио послушност, а давао страх. У систему у којем су институције личиле на тврђаве моћи, а правда често била само празна форма. Неки су ћутали, многи су се повлачили, многи су вјеровали да се ништа не може промијенити.

У тим годинама притиска, неизвјесности и отворене силе, Демократски фронт није био само политички савез,  био је глас оних који нису пристајали да клекну пред чинило се свемоћним ДПС-ом. Био је луча која је горела и онда када су други покушавали да је угасе. Док су се многи прилагођавали, ми смо се тада супротстављали. Док су други калкулисали, ми смо ризиковали, све, егзистенцију, животе…

И зато та борба није била само политичка. Била је лична, била је морална, била је историјска!

Један од симбола тог бесудног времена била је оптужница за наводни државни удар, терет који је годинама висио над главама људи чији је једини „гријех“ био што су одбили да ћуте. То није био само судски процес. То је био покушај да се страх институционализује, да се отпор прогласи злочином, да се истина прогласи непријатељем „државе“.

Али истина има једну особину коју ниједан режим не може уништити, да  преживи.

Када је та оптужница коначно пала, није пао само један правни конструкт. Пала је илузија свемоћи. Пала је представа да је неправда у ЦГ недодирљива.

Пад власти 2020. године није био тренутак освете. Био је тренутак ослобођења. Тренутак када је народ показао да се достојанство не може угушити, да се воља не може сломити и да се истина не може сахранити у судским списима, медијским кампањама или политичким конструкцијама.

Демократски фронт је у тој борби био стуб отпора. Не зато што је био безгрешан, већ зато што је био истрајан. Не зато што је имао лак пут, већ зато што није пристао да ћути. Носио је терет притисака, напада, прогона и омаловажавања, али је ослобађао људе страха.

И управо зато је његов допринос слободи немјерљив.

Данас, када гледамо уназад, видимо да се није срушио само један режим. Срушен је осјећај немоћи који је годинама живио у људима. Срушена је представа да је све унапријед одлучено.

Историја ће тек писати о тим данима када  се слобода једном осјетила , она се више  никада није заборавила јер је слобода тада тражила и нашла људе.

Зато 2020. није само година промјене власти већ и година у којој је доказано да борба за слободу никада није узалудна.

ФОТО: фејсбук