Дан када су капитулирали Нијемци у Стаљинграду

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

На дан, 31. јануара 1943. године, у Стаљинграду је капитулирала јужна групација немачке 6. армије на челу са генерал-фелдмаршалом Паулусом. 

До јануара 1943. године постало је јасно да су сви покушаји деблокаде опкољене 6. армије пропали. Са губитком кључних аеродрома, „ваздухопловни мост“ више није могао да обезбеди неопходно снабдевање. Хитлерово унапређење Паулуса у чин фелдмаршала није имало никаквог оперативног утицаја – окружене немачке снаге схватиле су да су осуђене на пропаст. Ипак, под директним притиском Берлина, Паулус је одбио понуду совјетске команде за предају. 

Совјетске снаге су 10. јануара 1943. године започеле операцију „Кољцо“, у оквиру које је Донски фронт, пробијајући жесток отпор непријатеља, расекао немачку групацију на два дела и наставио са њеним систематским уништавањем. Команда 6. армије, заједно са Паулусом, нашла се у јужном џепу опкољених снага, утврђена у подруму робне куће у центру Стаљинграда. 

Ујутру 31. јануара 1943. године, совјетске снаге су се приближиле командном пункту Паулуса. Начелник штаба 64. армије, генерал Иван Ласкин, заједно са преводиоцем, спустио се у подрум ради преговора о капитулацији. По уласку међу немачке официре, гласно је издао команду: „Ми смо представници Црвене армије, предајте оружје!“ Отпора није било.

На улазу у просторију где се налазио Паулус постављен је совјетски стражар – редов Петар Алтухов. Без икаквих расправа, Паулус је издао наређење јединицама јужне групације да положе оружје.

Паулус је, међутим, одбио да изда наређење о капитулацији јединицама у северном џепу, због чега су совјетска артиљерија и тенкови наставили уништавање последњих непријатељских упоришта све до 2. фебруара 1943. године, када су и они коначно положили оружје. 

Од 250.000 војника и официра немачке 6. армије, преживело је и пало у заробљеништво свега 91.545. У „Трећем рајху“ је проглашена жалост због уништења 6. армије у Стаљинграду, што је први пут натерало Немце да се суоче са извесном реалношћу губитка рата.

Извор: Војна књижара

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *