Ђурић пред Савјетом безбједности УН поменуо и хуманитарца Милорада Арлова
Ђурић је подсјетио да је улаз на Косово и Метохију забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке
Пише: Александар СТОЈАНОВИЋ/Провјерено
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић поручио је на представљању шесто мјесечног извјештаја УНМИК-а о Косову у Њујорку да присуство ове мисије остаје гаранција основних права Срба на Косову, због чега, како каже, улога те мисија мора бити ојачана.
Шеф УНМИК-а Питер Due представио је данас у Савјету безбједности Уједињених нација у Њујорку шестомјесечни извјештај о Косову, износећи преглед најновијих политичких и безбједносних дешавања.
Он је на ову дужност ступио у јануару ове године, а ово је његово прво представљање извјештаја.
Ђурић: „Тихи, али упорни егзодус Срба“
Шеф српске дипломатије Марко Ђурић поручио је да је кључно да међународна заједница има увид у реално стање на терену, истичући да се обраћа и у име грађана који, како наводи, живе у атмосфери страха и несигурности на Косову.
-Посебно је важно да Савјет безбједности УН зна шта се дешава на терену – истакао је Ђурић, преноси РТС.
Напоменуо је да се обраћа не само као представник Србије, већ и као „глас оних који живе своје животе у страху, несигурности и под сталним притиском на Косову“.
-Репресија над заједницама се не дешава преко ноћи, одвија се кроз препознатљиве фазе, а те фазе, нажалост, могу јасно да се запазе у положају Срба на Косову и Метохији данас. Данас стојим пред вама не да бих побиједио у препирци, већ да бих допринио рјешавању проблема, и дозволите да ово кажем јасно од почетка: Србија није дио проблема, ми смо дио рјешења. Говорим и као глас оних који се осјећају застрашено, у име мајки и ћерки оних који су неправедно заточени, и оних који су етикетирани, маргинализовани, и на које се врши притисак само због онога што су – поручио је Ђурић.
Оно чему смо свједоци, указао је Ђурић, није низ изолованих догађаја, већ одражава „шири и забрињавајући образац“.
-Ове околности нису случајне, њихова трајекторија не смије да буде игнорисана. Кад се права постепено урушавају, кад притисак постаје нормализован, нестабилност не наступа одједном, настаје корак по корак, одлуку по одлуку – указао је Ђурић.
Протеклих шест мјесеци ситуација се погоршала, истакао је Ђурић и указао да је посебно забрињавајуће што извјештај УНМИК-а „не помиње тихи, али упорни егзодус Срба“.
Тврди и да је 20 одсто српског становништва напустило Косово под притиском, у веома кратком временском периоду.
-То није статистика, то је егзодус. Наша је заједничка одговорност да то зауставимо – казао је Ђурић.
Он је поручио да се под политиком коју спроводи косовски премијер Аљбин Курти, „Срби на Косову и Метохији све више обиљежавају као други“, те да њихов идентитет „постаје разлог за живот у страху“.
-Произвољна хапшења, напади и административни притисци нису изоловани инциденти, већ формирају систематски образац маргинализације који не можемо и не смијемо игнорисати. Чињенице су дубоко забрињавајуће. Само у 2025. години забиљежен је 137 етнички мотивисани инцидент. Од почетка ове године, нова хапшења и напади су се наставили. Ови догађаји не указују на случајност, већ на образац притисака и климу некажњивости – казао је Ђурић.
Срби се, наглашава, суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем вјерских објеката.
Осврнуо се и на СПЦ, поручивши да напади на ову институцију „погађају саму срж културног и духовног идентитета“, додавши да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе – „јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице“.
-Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна – навео је шеф српске дипломатије, подсјетивши да је улаз на Косово забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, као и да је патријарху СПЦ спријечено да посјети „сједиште своје Цркве“.
Према његовим ријечима, у протеклих шест мјесеци, ситуација се само додатно погоршала, а умјесто напретка ка нормализацији, каже – „свједоци смо догађаја који продубљују неповјерење и интензивирају несигурност“.
-Овим се намеће суштинско питање – какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и гдје правде нема? Без одговорности не може бити повјерења. Без повјерења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира – поручио је Ђурић.
ФОТО: СРНА
