Док они горе, ми рововима доље
Пише: Андрија КЛАРИЋ
Док Еуропа куха нови рат, Хрватска и даље броји духове прошлих.
Урсула фон дер Лејен управо у сјеверној Еуропи договара енергетске резерве, војну сурадњу и “заједничку сигурност.”
Ми у Загребу мјеримо тко је гласније викнуо “За дом спремни.”
Савршено подијељене улоге: Брисел планира будућност, а Хрватска глуми прошлост.
Корисни идиоти на дужности.
Неке државе имају политичаре. Ми имамо – реквизите.
Док у Бриселу пролази закон о дигиталном еуру и док је дигитални ИД већ усвојен и уведен, у Сабору траје расправа о 1941.
Нитко не пита како ће тај идентитет сутра постати увјет за банку, лијечника, посао, ауто, рачун или путовање.
Док се доносе уредбе о зеленом извлаштењу земље, у Загребу се брани част “концерта Марка Перковића Томпсона.”
Марин Милетић стражари над Адвентом и присеже да неће “узмакнути ни центиметра.”
Далија Орешковић тврди да је “Загреб био воук и прије него што је свијет научио што то значи.”
Ивана Кекин мијења имена улица и проглашава крај усташког урбанизма.
Петернел искапа Јасеновац и броји жртве Другог свјетског рата.
У међувремену, ЕУ прописује нови режим дигиталног надзора дјеце и младих — а одрасли већ имају свој.
Иван Пенава руши маузолеј и прича о “достојанству жртава.”
Док камење пада, Брисел објављује нови сигурносни план:
– повећање издвајања за НАТО с 2 % на 5 % БДП-а,
– јачање војне индустрије,
– и ново задуживање држава чланица.
Синиша Хајдаш Дончић сада приговара Уставном суду због извлаштења земље, али заборавља да је његова странка у Бриселу гласала за зелену транзицију којом је то извлаштење постало закон.
Бранили су и Урсулу фон дер Лејен – не само кад су је постављали, него и кад су је спашавали од смјене.
Иван Анушић у Кијеву потписује “писмо намјере” о заједничкој производњи оружја.
Писмо мира, рекли би – да није писмо намјере за рат.
А Томислав Томашевић забрањује Томпсонов концерт, храбро бранећи Загреб од гитаре и тамбуре.
Зна да ће му то дићи рејтинг – као што су “бранитељи” наводно покушавали забранити лијевичарске фестивале у Бенковцу, Шибенику и Великој Горици, па су их те “забране” прославиле.
Сви играју исти стари трик: мало забране, пуно рекламе.
И сви сретни – осим грађана, који плаћају сценографију.
Наоружавање без непријатеља
Обавезни војни рок враћа се на мала врата.
Службено: “ради сигурности.”
Неформално: ради статистике – пописа младежи која ће сутра бити “расположива.”
Хрватска троши 1,86 милијарди еура на оружје, док има 210.000 страних радника и 200.000 исељених младих.
Истодобно, дефицит расте, а инфлација руши рекорде.
Заступници су си, усред свега, удвостручили плаће и сада се праве да то није дио дефицита централног буџета.
Можда је то цијена послушности. Или стимуланс да се не чује оно што брује стројеви из Брисела.
Рат без објаве, мобилизација без војске
Еуропа се, под Урсулиним водством, припрема за енергетску и сигурносну зиму.
У Бриселу се говори о “новој стратегијској аутономији.”
У Загребу – о Томпсоновим стиховима и Кекиничиним метафорама.
Звонимир Троскот повремено спомене дигиталну валуту средишње банке и пита тко ће контролирати тај сустав?
Одмах постане “теоретичар завјере.”
Јер у земљи која живи у 1941, сватко тко говори о 2025. звучи као пророк.
Република кратког сјећања.
Хрватска политика данас је музеј на отвореном.
У њему сватко виче, али нитко не слуша.
Експонати: Милетић, Орешковић, Кекин, Пенава, Петернел, Хајдаш, Анушић, Томашевић, Троскот – сватко са својом улогом, сви у истом програму.
У позадини, стројеви Брисела тихо брује:
– дигитални ИД (већ уведен)
– ЦБДЦ (већ у процедури)
– зелени порези
– војне квоте
И док се народ дијели по рововима старих идеологија, држава клизи у нови облик надзора – овај пут без тенкова, али с QР кодовима.
Закључак:
Не, Хрватска се не припрема за рат – она се већ налази у њему.
Само што оружје још није распоређено, него софтвер.
И док Милетић брани Адвент,
Орешковић свој “воук Загреб”,
Кекин урбани идентитет,
Пенава Домовински рат,
Петернел прошле гробове,
Хајдаш Дончић социјалну правду,
Анушић еуропску сигурност,
Томашевић “културни поредак”,
а Троскот дигиталну истину —
Хрватска се полако претвара у дигитални гарнизон, заробљену у дигиталном затвору, која ће сутра послушно корачати у туђе ратове.
ФОТО: фејсбук
