Досељавање римокатоличких „куфераша“ у БиХ
Пише: СРБИН-Република Српска (фејсбук)
„Куфераши“ или „Kofferbesitzer“ је колоквијални назив за странце аустроугарске чиновнике које је држава досељавала у аустроугарску феудалну колонију Босну и Херцеговину у периоду између 1878-1918. године.
Они су по правилу били римокатолици које је Аустроугарска плански досељавала у БиХ како би ослабили већинско старосједелачко српско православно становиштво.
Исти метод је Аустријска империја користила вијековима на простору данашње Војводине Србије планским насељавањем и додјељивањем плодне земље Нијемацима, Мађарима, Словацима, Русинима, Чесима, Украјинцима итд, како би аутохтоно српско православно станновништво било у мањини и како би се полако асимирало у Нијемце и Римокатолике.
„Куфераши“ у БиХ су најчешће били Хрвати, Словенци, Чеси, Пољаци, Мађари, Нијемци, Словаци, Украјинци из Галиције и други римокатолички народи аустроугарске монархије. Према процјенама, у аустроугарску провинцију БиХ се у периоду 1878-1914 доселило између 180.000 и 200.000 „куфераша“.
Уз то, како би отпочели римокатоличку асимилацију, аустроугарске власти су одмах по заузимању БиХ 1878. године, отпочеле планску изградњу огромног броја римокатоличких богомоља.
Најпознатији такав објекат је свакако римокатоличка катедрала у Сарајеву, која је започета 1884, а завршена 1889. године. Катедрала је изграђена у част аустроугарског цара Франца Јозефа I—а мађарског архитекту Јозефа Ванцаша је одликовао сам цар Франц Јозеф I и римски папа Лав XIII. Исти архитекта Ванцаш је у име Аустроугарске на подручју провинције БиХ пројектовао и изградио чак 70 римокатоличких цркава.
Аустроугарска такође намјерно није градила школе у БиХ. Циљ је био да се већинско српско и мањинско муслиманско становништво у то вријеме држи необразованим како би се њима лакше манипулисало.
Међутим, изграђен је мали број гимназија које су постале основ римокатоличке индоктринације у БиХ.
Један такав примјер је римокатоличка гимназија у Травнику. На њено чело су аустроугарске власти 1895. године довеле Аустријанца из Штајерске, језуиту Антона Пунтигама, који је у периоду 1895-1908 организовао школски живот у БиХ.
У травничкој римокатоличкој гимназији се између осталих образовао и хрватски усташки поглавник Анте Павелић, чију породицу су из Лике аустроугарске власти населиле у провинцију БиХ. Павелић је касније говорио да је своје геноцидне идеје први пут уобличио у травничкој гимназији, под утицајем језуите Антона Пунтигама.
Главни циљ травничког језуите Пунтигама је био стварање конзервативне римокатоличке елите вјерне Хабзбурзима, а која би временом преузела све кључне позиције не само у провинцији БиХ, него и читавом Балкану.
Језуита Пунтигам је оптуживао српске православне свештенике да су главни носиоци „великосрпске пропаганде“. Спроводио је и мјере против Срба укидањем главног обиљежја српског идентитета—ћириличног писма.
Пунтигам је такође покренуо акцију да се на имања Срба плански насељавају „добри римокатолици, вјерни цару“, са циљем да римокатолици постану већинско становништво у БиХ. Инсистирао је на већем ангажовању Беча на покатоличавању Срба у БиХ. Сматрао је да је покатоличавање Срба једини начин да се Аустроугарској обазбиједи оданост становништва у БиХ.
Поред свега тога, још од 1872. године Аустроугарска успјева да утиче на османске власти у плану да се у Подрињу насељавају римокатолици и муслимани. Тим планским насељавањем, које су спроводили и Османска и (касније) Аустроугарска империја у Подрињу, скоро да је до краја остварен циљ прекида српског етничког споја и континуитета уз ријеку Дрину.
ФОТО: фејсбук
