Два Албанца из немоћи убили Бранку Ђукић на планини Чокор прије пола вијека

Пише: Славко БАСАРА

Бранка Ђукић, славна и чесна Васојевка, србска мученица убијена је прије 50 година у Црној Гори од стране двојице Албанаца који су настојали да је силују.

Те 1975. године на планини Чакор, Албанци су је мучки убили. Бранка је била осамнаестогодишња ученица која је из пиштоља убијена од стране два Албанца, након што су покушали да је обешчасте.

Случај је привукао велику пажњу тадашње јавности и изазвао велике контроверзе у тадашњем југословенском социјалистичком друштву. Током суђења, Бранкин отац Раде Ђукић је из пиштоља убио једног од двојице оптужених за убиство своје ћерке…

Тог 2. септембра 1975 године, Бранка Ђукић из села Метеха код Плава пошла је да се упише у четврти разред гимназије у Пећи.

Истог дана се вратила аутобусом на Чакор и у поподневним сатима кренула, преко Јечмишта, својој кући. Изненада испред Бранке стала су два Албанца и препречила јој пут.

Успјела је да им се отргне и пљуне једног од њих, али су јој они, док је бјежала, пуцали у леђа и убили је.

Наредног дана, у цик зоре, истим путем ишао је и њен отац Раде, наишао на мртву Бранку и у наручју је донио кући. Туга је прекрила његов дом и завичај, а њену младост прекрила је трава. Имала је 18 година. Одбранила је своју част. Нису јој додирнули тијело само су је у својој немоћи звјерски убили.

Убице су врло брзо ухваћене. Порицале су кривицу док су њихови родитељи у својим исказима нападали суд и милицију.

Посљедњи дан суђења био је 4. децембра 1975. године у Суду у Бијелом Пољу. У тренутку кад је адвокат једног од оптужених у завршној ријечи затражио ослобађајућу пресуду, Раде Ђукић, који је до тада ћутке пратио процес, извукао је пиштољ који је у судницу унио сакривен испод појаса и са два метка убио једног од крвника, Рустема Хасанметаја. Покушао је да убије и другог Реџу Ахметаја, али се пиштољ „заковао“. Онда се мирно предао милицији и рекао: „Другачије нијесам могао“.

Бијељлопољски суд је утврдио кривицу и осудио убицу на 15, а његовог саучесника на 13,5 година затвора. Другог убицу своје ћерке Реџу Ахметаја Раде је сачекао и убио га када је излазио из затвора у Спужу након осам година одлежане казне!

Случај је изазвао велику пажњу јавности и медија, а организована је петиција за ослобађање Раде Ђукића, која је имала 75.000 потписа. Раду је заступао адвокат Вељко Губерина, без новчане надокнаде. Врховни суд Црне Горе је казну касније смањио на пет година.

Због различите националности жртве и убица, случај је изазвао велике контроверзе у југословенском друштву. Иако саме убице нису биле мигранти из Албаније, због њихове националности случај је коришћен и као аргумент за ограничавање кретања албанским мигрантима, који су у Југославију за вријеме Енвера Хоџе долазили као политичке избјеглице.

Касета са гусларском песмом „Мрамор на Чакору“ или „Погибија Бранке Ђукић“ пјесника Радована Бећировића, која је опјевала догађај, имала је тираж од 750.000 примјерака.

На Чакору где се налазила аутобуска станица на којој је Бранка Ђукић изашла из аутобуса, данас се налази спомен-чесма која је њој посвећена. Неколико улица у Србији носи назив по Бранки Ђукић. На мјесту њене погибије, подигнут је мрамор са сљедећим текстом:

„Овдје погибе Бранка Р. Ђукић 2. септембра 1975. године“, а на подигнутом Бранкином споменику у Спужу уклесани су сљедећи стихови:

„На Чакору високоме,

сретоше је крвождери,

што са њима нешће поћи,

пресудише револвери.

Не заврши гимназију,

но за образ даде главу.

Оде вила у легенду

и вјечиту стече славу.

Освети је отац Раде,

то витешки он учини.

С тим подиже вјечни спомен

својој људској величини.“

Пјесму о овом трагичном догађају су опјевали и народни гуслари Божидар Ђукић и Чедомир Нишавић.

Нека је Бранки Ђукић вјечна слава.

ФОТО: фејсбук