Французи и усташе, раме уз раме, јуришали су на српску нејач

Пише: Деки РС

Пре 33 године започела је операција „Гусар” а предводили су је Анте Готовина, Јанко Бобетко и Агим Чеку.

У то време на снази је било примирје, а за безбедност био је задужен француски контингент УНПРОФОР-а.

Међутим, Французи су већ показали да су давно одабрали страну у сукобу.

Толико су отворено шуровали са Хрватима да ови нису ни требали убацивати своје обавештајце на нашу територију.

Уместо њих, тај посао радили су Французи, који су им детаљно јављали све о премештању наше војске и технике.

Како је на снази било примирје, сви тенкови и тешко наоружање Војске Крајине били су закључани у хангарима и под надзором УНПРОФОР-а.

С друге стране, они Хрватима допуштају провоз тешког наоружања, а неретко се и сами налазе у строју који директно напада.

Један такав сукоб избио је код аеродрома „Земуник,” где француски командант тражи помоћ и радио везом јавља Хрватима:

„Остали смо окружени непријатељским српским снагама.”

Тог 22. јануара 1993. године Срби у својим Равним Котарима били су у дубоком сну.

Французи тад дозвољавају Хрватима да са њиховог пункта код Масленичког моста дејствују по српским положајима.

Срби сатима не узвраћају ватру јер би у том случају „поклопили” и припаднике УНПРОФОР-а.

Истовремено, француски војници блокирају хангаре и војне магацине, спречавајући Војску Крајине да дође до тешког наоружања и да се брани.

Тог јутра повампирио се сам ђаво, усташе су по систему ђедова штеделе метак, убијало се хладним оружјем.

Једна жена је жива одерана, а једном детету је наживо ишчупана рука.

Спаљена су сва српска села, а поред Равних Котара окупиран је и део планине Велебит.

Срушене су све цркве и убијене све домаће животиње.

Протерано је 10.000 Срба, а масакрирано њих 513.

Док су Французи били директна залеђина усташама у овој акцији, кенијски контингент УНПРОФОР-а покушао је да се супростави помахниталој руљи.

Код пункта „Зелени храст” војници из Кеније покушали су да зауставе пролаз војске, али су два војника овде прегажена тенком, где су и оставили своје животе.

Две године касније, Французи ће са Игмана дејствовати искључиво по територијама под српском контролом.

Чак су имали и свој „сафари на српске главе” где су насумице пуцали по људима на улици и у кућама.

Још од краља Уроша, који је у долини Ибра дао да се засаде јорговани у част супруге Јелене Анжујске, Срби са Французима имају „топле односе. ”

Не баш толико као француски пољубац, али је на Калемегдану ипак подигнут споменик захвалности Француској, где Францускиња Маријана хита да помогне Србији.

Кроз њега се заувек овековечило савезништво Србије и Француске током Првог светског рата.

Споменик је постављен на месту где је био споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу, који је срушен.

До данас се међу Србима пева и песма:

„Креће се лађа француска.”

Француске лађе јесу се кретале свим морима света, а како и не би када је то велика колонијална сила.

Док су Срби 1915. године газили преко Албаније, Французи су се држали става да се мртвацу не може помоћи.

За време рата Француска је обилато „помагала” Србе разним зајмовима и војном опремом.

Због тога је Србији 1921. године испостављен рачун за пружену помоћ током Великог рата.

На њему је стајало да Србија треба Француској платити 1.163 милиона француских франака и то у злату.

Тако су Французи од Срба дупло наплатили све и једну једину војничку пертлу коју су им дали.

Спор се водио до 1929. године када је одлучено да је Србија дужна Француској уз камату 2.400 милиона франака.

Пресуду је донео Међународни суд у Хагу.

Прича о француском спасавању српске војске и пребацивању на Крф смишљена је тек после Великог рата.

Србе су спасавали Италијани и нико други, а акцију је предводио италијански генерал Мондезир, који је то назвао својим највећим подухватом у животу.

Било је ту и француских лађа, али оне су пребацивале Србе да гину на Солунски фронт.

Италијани нису Србе пребацивали одмах на Крф, већ су многи прво пребачени у Италију на лечење па тек онда на Крф.

Италијанска морнарица за четири месеца извела је преко 350 пловидби.

Евакуисано је близу 300.000 српских војника, 20.000 аустријских заробљеника, 10.000 коња, храна материјал, злато, наоружање…

Највећа је ово италијанска хуманитарна интервенција у историји…

ФОТО: фејсбук