Динко Грухоњић нема куд, па сикће преко црногорских медија
Извор: ИН4С
Новосадски професор и медијски активиста Динко Грухоњић још једном је послужио као гласноговорник регионалних и иностраних центара моћи који Србију виде као главну сметњу сопственим политичким пројекцијама. У изјави за медиј близак бившем режиму Мила Ђукановића, Грухоњић је подршку коју мађарски премијер Виктор Орбан пружа Србији окарактерисао као „солидарност ауторитараца“, оптужујући Београд да наводно кочи европски пут Црне Горе.
По већ утабаном шаблону, Грухоњић Орбана представља као рушитеља демократије унутар Европске уније, игноришући чињеницу да је ријеч о легитимно изабраном премијеру државе чланице ЕУ, чија политика, свиђало се то њему или не, ужива снажну подршку мађарских грађана. Подршка Србији, у том контексту, није „солидарност ауторитараца“, већ сарадња суверених држава које одбијају да безусловно прихвате диктат бриселске бирократије.
Посебно је индикативно што Грухоњић своје поруке све чешће пласира управо преко појединих црногорских медија који, и након пада режима Мила Ђукановића, нису одустали од старе уређивачке политике. Ти медији упорно и систематски дају простор истим лицима, истим наративима и истим оптужбама — Србија је крива, Београд је пријетња, а сваки облик сарадње српског народа у региону проглашава се опасношћу.
Није, међутим, ријеч о новинарству, већ о идеолошкој услузи. Грухоњић и њему слични служе као јефтина коментаторска радна снага за медије који још увијек не могу да прихвате чињеницу да се Црна Гора више не управља из једног центра моћи и да грађани више не пристају на наметнуте „истине“ о сопственом идентитету, историји и политичким интересима.
Посебно је индикативно што Грухоњић своје поруке све чешће пласира управо преко појединих црногорских медија који, и након пада режима Мила Ђукановића, нису одустали од старе уређивачке политике. Ти медији упорно и систематски дају простор истим лицима, истим наративима и истим оптужбама — Србија је крива, Београд је пријетња, а сваки облик сарадње српског народа у региону проглашава се опасношћу.
Није, међутим, ријеч о новинарству, већ о идеолошкој услузи. Грухоњић и њему слични служе као јефтина коментаторска радна снага за медије који још увијек не могу да прихвате чињеницу да се Црна Гора више не управља из једног центра моћи и да грађани више не пристају на наметнуте „истине“ о сопственом идентитету, историји и политичким интересима.
ФОТО: ИН4С
