Хришћанство све мање популарно у Европи, проценат атеиста нагло расте

Атеисти су између 2010. и 2020. постали најбрже растућа група у Европи, док опада удио хришћана.

Извор: Мондо

Између 2010. и 2020. године атеисти су представљали најбрже растућу популациону групу у Европи, показују нови подаци.

Европско становништво се мијења, а са њим и вјерска пракса. Да би се те промјене разумјеле, потребно је сагледати ширу слику. Европа је 2020. године имала око 753 милиона становника, наводи Еуронеwс.

Према подацима Истраживачког центра Пју (Пеw Ресеарцх Центре), верска структура континента изгледала је овако, око двије трећине становништва чинили су хришћани (67%), четвртина се изјаснила као вјерски неопредељена (25%), док је 6% становништва било исламске вјероисповести.

Иза ових бројки крију се различити трендови. Иако је хришћанство глобално расло у периоду од 2010. до 2020. године, у Европи је забиљежен пад броја људи који се изјашњавају као хришћани. За десет година њихов удио у становништву смањен је са 74% на 67%.

-Око двије трећине људи у Европи и даље се идентификује као хришћани, али је 2010. године тај однос био три од четири – објаснио је Конрад Хакет, главни демограф у Истраживачком центру Пју. Двије земље су у том периоду изгубиле хришћанску већину, Француска и Уједињено Краљевство. Према студији, главни разлог тог тренда јесте напуштање вјерског идентитета.

Пад биљежи и јеврејска заједница, чије се присуство на континенту смањило за 8% у току једне деценије.

Насупрот томе, три групе биљеже раст у апсолутним бројевима, а на првом месту су атеисти. „Од седам група које смо анализирали, верски неопредијељени су група која је највише порасла“, рекао је Хакет. Број људи без верске припадности порастао је за 37% у десет година, чиме су престигли хиндуисте, чији је раст износио 30%, и муслимане са растом од 15%. Ипак, хиндуисти су 2020. године чинили свега 0,3% европске популације.

Пораст броја атеиста и секуларно оријентисаних грађана углавном одражава пад хришћанства.

-Највећа промјена у Европи догодила се због промјене вјерског идентитета, људи више не желе да се идентификују са религијом у којој су одгајани. Већина тих промјена односи се на људе хришћанског поријекла који данас наводе да немају вјерску припадност – истакао је Хакет.

Иако је број муслимана у апсолутним износима порастао за 15,9% у последњих десет година, „њихов удио у укупном становништву Европе повећао се за мање од једног процентног поена“, навео је Хакет.

Разлике постоје и када је реч о старосној структури. Европа је континент са све старијим становништвом, показују подаци Истраживачког центра Пју. Јевреји и хришћани имају највишу просечну старост, са медианом од 52, односно 45 година. Супротно томе, муслимани су најмлађа вјерска група, са медианом старости од 34 године.

-Код људи без вјерске припадности медијана старости износи 39 година. Дакле, муслимани и верски неопредијељени су у просјеку млађи, док су општа популација, хришћани и Јевреји старији – објаснио је Хакет.

Подаци Истраживачког центра Пју заснивају се на пописима становништва и анкетама, али методологије нису увек потпуно упоредиве.

-У свакој европској земљи постоје разлике. Неке земље у попису становништва прикупљају податке о вероисповести, док многе то не чине – закључио је Хакет.

ФОТО: фејсбук