Хрватска и Срби 1945 – 1950.

Пише: Миодраг ЛИНТА

Задовољство ми је што сам присуствовао промоцији другог издање књиге Чедомира Вишњића Партизанско љетоваље: Хрватска и Срби 1945 –1950. у саиздаваштву Просвјете из Загреба и СКЗ-а. Промоција је одржана 25.децембра у Српској књижевној задрузи у Београду. О књизи је, поред аутора, говорио историчар др. Немања Девић. Модератор је био Никола Маринковић.

Чедомир Вишњић је у књизи обрадио судбину три истакнуте личности у устанку пред крај рата и посебно обрадио њихову судбину  послије рата када су били министри у Влади Народне Републике Хрватске . У питању су Раде Жигић који је Личанин,  Станко Опачић Ћаница са Кордуна и  Душан Бркић који је из Славоније, али је заправо Далматинац.

Због отпора према антисрпској политици  Владе НР Хрватске, оличеној у двојцу Бакарић – Тито српски министри Раде Жигић, Душан Бркић и Станко Опачић су 1950. године били принуђени да поднесу оставке. Овај чин, међутим, био је само први корак ка њиховој коначној ликвидацији.  Сва тројица су лажно оптужени да су присталице Информбиоа, а између редова и за великосрпски национализам.  На приједлог предсједника  владе НР Хрватске Владимира Бакарића, на Сабору НР Хрватске, септембра 1950. године Бркић, Опачић и Жигић су разријешени дужности у влади. Убрзо послије ове одлуке су и ухапшени и послани на Голи оток.

Суштина спора био је сукоб око политике Владе НР Хрватске. Бркић, Опачић и Жигић су се залагали за истину о почињеном геноциду над српским народом у НДХ а хрватским руководиоцима је било стало да се што више сакрију злочини усташа.  Такође, постављали су питања због чега се у обнови намјерно запостављају крајеви са већинским српским живљем  а у којима је био најјачи партизански покрет. Међутим, хрватска страна на челу с Бакарићем одбија било какав разговор на ту тему.  Поред тога, критиковали су намјерно запостављање или недозвољавање функционисања српских политичких и културних институција као што је Главни одбор Срба у Хрватској, као и потискивање ћирилице у јавном животу.

У обрачуну са овом тројицом истакнутих српских политичких лидера, нажалост, предњачили су Срби, комунисти из Хрватске, потпомогнути најутицајнијим руководиоцима из Београда. Смјеном Бркића, Опачића и Жигића сломљена је у својим зачецима самостална српска политика у Хрватској.

Историчар и есејиста Чедомир Вишњић  је аутор осам књига о историји Срба у Хрватској: Кордунашки процес, Партизанско љетовање, Вријеме спорта и разоноде (ове књиге чине цјелину од 1944 до 1971), Збирка уредничких уводника Глас са границе, библиографија Срби у Хрватској 1918–1941, Србобран 1901—1914, и двокњижје Двадесете. Уредник је издавачке дјелатности СКД Просвјета.

ФОТО: фејсбук