Хрватска историја је бајка и Дизниленд

Пише: српскопитање

Хрватска историја је бајка и Дизниленд и то сви овде мање више знамо.

Зато нам и смешно делују њихови покушаји да прослављају 1000-годишњицу њиховог полуфантастичног краљевства које на све начине покушавају да промовишу.

Овде видимо кореографију на стадиону Максимир, као и поштанску марку посвећене јубилеју помињања круне полуфантастичног хрватског краља Томислава.

Ко је био Томислав Трпимировић?

Томислав је био легендарни кнез средњовековне Хрватске (910—928), за кога се верује да је оснивач и први краљ Краљевине Хрватске.

Од њега су Хрвати направили мит да је Томислав заправо био најмоћнији хрватски владар.

Међутим, све у вези тог њиховог краља је под великим научним знаком питања јер постоји изузетно мали број података из примарних историјских извора који га уопште помињу.

Све што знамо о њему је заправо измишљотина и романтичарско маштарење хрватских историографа почев од краја 19. века до данас.

Томислава тек узгред помиње један од, може се рећи, озбиљнијих извора (који је такође недовољно проучен). То је овај извор:

— У интитулацији папе Јована X намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару Захумља Михајлу Вишевићу, помиње се као „Тамислао“ (лат. Tamislao). Реченица гласи „…док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав.“ (лат. …consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.)

— У писму истога папе такође се наводи „… Томислав, хрватски краљ…“ (лат. …Tamislao, rege Chroatorum…)

Остали извори у којима се он помиње су или писани вековима касније, попут Томе Архиђакона из Сплита, који пише скоро 3 века касније, или су потпуно непоуздани, фантастични, фалсификовани и касније уметнути.

— У 13. поглављу дела Историја Салонитанске цркве (лат. Historia Salonitana) Томе Архиђакона пише: „Иван је био надбискуп године Господње деветсто четрнаесте, у доба кнеза Томислава.“

— У једном од издања крајње непоузданог и фалсификованог „Летописа Попа Дукљанина“ („Regnum Sclavorum“) пише: „За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег“.

И то је све што можемо наћи о том „најмоћнијем“ хрватском краљу Томиславу чију хиљадугодишњу круну Хрвати данас прослављају.

А кад смо код хрватске круне и историје, оно што је чињеница је да од 1097. па све до 1992. нема Хрватске, прецизније нема државе тј. нема њених основних назнака.

Те 1097. године се догодио страшан пораз Хрвата у Бици на Гвозду (иначе парадокса ради, данас је то „Петрова Гора“ на Кордуну у историјски потпуно српском етничком крају Републике Хрватске) од стране Мађара, који од тада суверено владају Хрватском све до почетка 20. века.

У Бици на Гвозду, у спектакуларном поразу, гине и последњи етнички Хрват претендент на хрватски престо Петар Свачић, кога је до ногу потукла обласна војска једног мађарског племића Меркурија из Подравине.

Још једна непријатна чињеница из хрватске историје је да не постоји никаква персонална унија са Угарском, а документ који се у хрватској историографији назива „Pacta conventa“, који су наводно након Битке на Гвозду потписали угарски краљ Коломан I Арпад и хрватско племство о персоналној унији Хрватске и Мађарске, не постоји.

Најранији препис „Pacta conventa“ нађен је у библиотеци у Трогиру половином 19. века, када се већина Хрвата по први пут упознаје са идејом да је уопште постојала персонална унија између Мађарске и Хрватске, јер се таква могућност никада није спомињала ни у једном мађарском средњевековном извору.

Дуго се веровало да је тај документ из Трогира заправо „Pacta conventa“ из 12. века, међутим, чим су се са тим документом сусрели истраживачи са Оксфорда, утврђено је да је у питању историјски фалсификат тј. да наводни препис заправо потиче с краја 14. века и да нема никакве везе са аутентичним догађајима.

Мађарска историографија и универзитетске катедре за историју не само да не признају постојање овог документа, већ свака прича о потписаном документу „Pacta conventa“, у коме мимо сваке средњевековне логике до ногу потучено племство поставља услове краљу победнику како да он као освајач присвоји хрватску круну, наилази на подсмех. Угарског краља Коломана је толико занимала Хрватска да у њој никада није ни боравио.

И још једна непријатна чињеница јесте да ако икада одлуче да обнове монархију и круну коју прослављају, Хрвати најпре морају да се обрате српском краљевском Дому Карађорђевића и Карађорђевим потомцима и да њима понуде „хрватску круну“.

Када је на таласу српске победе у Првом светском рату оформљена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, аустријска династија Хабзбург изгубила је право на своје некадашње крунске земље, које су након Првог светског рата потпале под друге признате круне.

Тако је некадашња крунска земља Хабзбуршке круне Хрватска, признањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под круном Карађорђевића од стране свих тадашњих монархија света, престала да буде део крунских земаља развлашћене династије Хабзбург.

У монархијама, ниво круне и навођење крунских земаља морају да признају друге монархије да би се оне легитимно наводиле.

И тако стижемо до дела ове слике са крунисаном мачком.

Он се тиче се последњег покушаја обнове Краљевине Хрватске од стране усташа Анта Павелића за време Другог светског рата и геноцида над Србима.

Ово су иначе мало познати подаци и представљају праву посластицу за историјске сладокусце.

Наиме, када су усташе заузеле власт у својој нацифашистичкој сателитској држави, која је због хиљадугодишњих фрустрација немањем независне државе у свом званичном називу морала да садржи одредбу „Независна Држава Хрватска“ (а не „неовисна“), поглавник ове накарадне и злочиначке државе није био и шеф те такве државе.

У мају 1941. године италијански фашистички дуче Бенито Мусолини је у Риму наредио Павелићу да у новоствореној НДХ на челу мора да стоји италијански племић, који ће постати краљ Томислав II, по узору на полуфантастичног краља Томислава ког Хрвати данас прослављају.

Наравно, велики хрватски поглавник пристаје и за краља НДХ проглашен је војвода од Аосте Аимоне, који на свечаности у Риму 18. маја 1941. године мења име у Томислав II.

Принц Аимоне припадао је споредној грани династије Савоја-Аоста, а Савоја је била владајућа породица тадашње Краљевине Италије.

Краљица Краљевине Италије у време Другог светског рата била Српкиња Јелена Петровић-Његош, ћерка краља Николе и супруга последњег италијанског краља Виктора Емануела III.

Када је војвода Аимоне сазнао од свог рођака италијанског краља да му је овај наменио да постане краљ Хрватске, Аимоне се грохотом смејао мислећи да је у питању шала његовог старијег рођака, склоног збијању пошалица.

У шали је и прихватио предлог, међутим, када му је рођак објаснио да је у питању озбиљна замисао, из поштовања према свом владајућем рођаку и из осећаја дужности према Италији, војвода Аимоне пристаје да постане Томислав.

С обзиром да се надао извесној суми новца за свој ангажман, која никако није стизала и пошто су почеле да пристижу вести о језивим масовним покољима Срба и Јевреја у његовој „краљевини“ као и јаком оружаном отпору, Томислав не само да одустаје од крунисања, које је требало да се одржи у данашњем Томиславграду односно Дувну, већ није желео ни ногом крочи на тло своје нове државе.

И тако је то остало све до 31. јула 1943. године када се у освит капитулације Италије (3. септембра 1943.) писаном абдикацијом одриче вајне „Звонимирове круне“ у Хрвата.

Но, најзанимљивији детаљ јесте коме је такав хрватски краљ Томислав II оставио своју круну?

То свакако нећете наћи у хрватским изворима, но факсимил опоруке и абдикације војводе Аимонеа је сачуван и садржи изузетно комичан детаљ.

Наиме, војвода Аимоне хрватску круну оставља свом мачору, кога је сматрао најпогоднијим наследником хрватског трона.

Дакле, ако сте се питали где је хрватска круна Томислава II, она је дата једној италијанској мачки.

Односно, Томислав II је абдицирао у корист једне италијанске мачке!

На слици видите наследника хрватске круне према краљу Томиславу II, поред Фејсбук странице „Краљевина Хрватска“, поштанске марке која прославља хиљадугодишњицу хрватске круне и кореографију навијача ФК Динамо Загреб.

ФОТО: фејсбук