И галски пијетао у супу иде…

Пише: Славко БАСАРА

Све нам бране.

Да ствари називамо правим именом.

Да имамо слободу говора.

Да не смијемо да размишљамо својом главом.

Да будемо патриоте.

Плаћају нас да све то престанемо. Кад смо рекли – „нећемо“ онда су нам довели блокадере!

Мисле могу да зауставе живот?

Србе?

Да се изјашњавају као „Родитељ 1“ и „Родитељ 2“, да када им се роди ћерка, чекају да се она сама изјасни шта је. Када добију сина да га моле да се не изјасни као женско!

Па тај се још родио није, ко је то урадио и учинио…

Живот, сам по себи, је бесмртно стање, овдје или горе, енергија је.

Србин ће све да прихвати само не да га уцјењујеш и понижаваш. Макар главу изгубио.

Такав је народ, овдашњи… Од памтивијека.

Гостољубив и саблазан, дружељубив, али и груб. Када му у госте дођеш са рђавим намјерама, тако ћеш да се и проведеш!

Ваљда је то лекција која је, одавно, научена. Бар је требало да буде научена у Европи.

Никоме ништа, као народ, не оспоравамо, али исто тако не дозвољавамо да се нама оспоре основна људска права!

За пет година били смо два пута под бомбама са осиромашеним уранијом, и опет ћутимо…

Али умиру и европски синови, пардон потомци оних који су научили да сију зло! Италија се прва побунила и рекла – доста! Не дамо синове своје.

Свака част Италији, чувају карабињери Пећку Патријаршију, али су дали територију да полећу „челичне птице“ зла и трују цивилизацију. У сред Европе.

НАТО је напао Европу у СР Југославији (Србији и Црној Гори), као „одбрамбени војни савез“. Русија је зауставила НАТО у Украјини. Разлика је то. Драстична!

Ко се ту брани, а ко напада. И кога? И зашто? И због чега?

Историја ће рећи своје…

Једини који се, у времену покушаја дефинисања односа, као закржљали ороз у Крајини звани ђуђо, на бујну коку живичарку од сала и перја, залетио је неопјевани пијевац Емануел Макрон. Са „алатом“ као скуваним резанцом и завезаним кљуном из кокошињца од којег је дотрчао скресаних крила…

Још мало, врела вода биће му „бања“, да му перје лакше ишчупају.

Нека је он галски колико год хоће, и пијетао у супу иде! Ма колико год кукурикао.

Када за то дође вријеме.

Куцнуло је…

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *