Италијани плакали због злочина над Србима

Усташки злочин због којег су чак и окупаторски војници плакали: Италијански генерал детаљно описао Мусолинију покољ над Србима, па италијанска војска стаје у заштиту српског живља и протерује усташе из Истре и Далмације…

Пише: српскопитање

Херцеговачко село Пребиловци постало је један од симбола страдања српског народа током Другог светског рата. Масакр у Пребиловцима су извршиле усташе између 4. и 11. августа 1941. под командом Ивана Јовановића званог Црни, над 826 од укупно 994 житеља Пребиловаца, Срба, углавном жена, деце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени на лицу места. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем била заувек угашена.

Рано ујутру 4. августа 1941. године, нешто више од хиљаду усташа (баш храбро) напало је село из три правца. У селу су били углавном жене, деца и старци, док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Нико није веровао да би било која војска нападала на недужне цивиле. Ипак, усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака и пљачком ствари.

Становници села су били довезени код зграде основне школе. Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и девојкама, а нарочито над девојчицама од 12 до 15 година, трајале су неколико часова.

После страшног злочина, у село су дошли италијански војници, који су се пренеразили видевши последице масакра. Према сведочењу, многи од њих нису могли да сакрију сузе видевши кроз какво мучење су прошле српске жене и деца.

Италијански генерал Алесандро Лузано је одмах обавестио Бенита Мусолинија о ономе што је затекао. Његово писмо је један од најбољих показатеља бестијалности усташких злочина у Другом светском рату.

Лузано је Мусолинију написао:

-Драги Дуче, моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Италијански генерал затим описује сцене које су га дочекале у Пребиловцима.

-Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове!

И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је… Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Стану Арнаутовић (слика доле) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре – написао је Лузано.

Он је додао и да се после таквих бестијалности не може очекивати ништа друго до српски устанак против злочиначког усташког режима.

-На вечну срамоту наше, римске цркве, и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасли брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд. Нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога!

Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму, или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасло се само око 300 мушкараца.

Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих, јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио – написао је италијански генерал и додао:

-На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

После оваквих догађаја, покушавајући да избегне подизање устанка и наставак покоља, италијанска војска стаје у заштиту српског живља и протерује усташе из Истре и Далмације.

Извор: фејсбук страница занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук