Кад се лажи не „поклапају“
Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ
Не браним га, али и не волим лаж, посебно против Срба! Мислим да смо народ против којих их је убедљиво највише изречено. А они нови-стари приповедачи успињујући се да нам пришију наводни „сафари“ поново не бирају средства.
Неко се потруди да направи документ, али превиди да карбонске траке или мастило на бази боје из старих писаћих машина јако брзо жути, бледи и постаје крто. После 30 и више година текст би био бледо-жућкаст, са слабим контрастом, а никако овако чист. Хемијско мастило временом оксидира (плаво постаје љубичасто или сиво-плаво), избледи на светлу и ваздуху (посебно ако је папир био у фасцикли, кутији или изложен било каквој влажности) одређени период. Тако да скоро по правилу изгледа бледо, са прекидима у линијама, жућкасто или потпуно избледело – вероватно сви имамо такав документ, фотографију где се „хемијска“ једва види.
После 33 и више година потпис би био једва препознатљив, а не чист и оштар као да је јуче сачињен. Иначе, не постоји ниједан скениран документ, слика потписа или рукописа покојног Славка Алексића. Такође, цео формат документа изгледа као мешавина старог и новог са OCR грешкама. Круна свега је што они који „гурају“ причу сами оживе снимак у којем се Вучић наводи као новинар управо како је и тврдио покојни Алексић.
Прилог је о Теду Скинеру и његовој обуци муслиманских војника. Поменутог су касније убили муџахедини у средњој Босни – какав парадокс или карма?! Намерно не наводим ничије изјаве него само оно очигледно што сви видимо. Појам „страна лица“ у документу је класични израз у војној терминологији који се употребљава за било кога ко не припада подручју на којем су борбе, а борави на њему.
Свакако, преживети Јеврејско гробље је било тешко и онима који су ту одрасли, а не некоме са стране који још треба да организује наводне туре на потпуно непознатом терену.
Према свему нисте се договорили у ком смеру да гурате причу тако да вам се „докази“ међусобно поништавају.
Јбг, морате боље измислити.
ФОТО: фејсбук
