Како су убијени Ристовићи у Велешићима

Пише: српскопитање

Био је управо 8. јул 1992. кад се у Велешићима, у Сарајеву, у кући Обрена Ристовића и његовог брата Петра народног oдборника скупштине општине Центар, за ручак скупила имућна и угледна српска проодица Ристовић. Страх је сваки дан био све јачи и присутнији у породици.

Полицајци полицијске станице на Мариндвору припадници ЦСБ Сарајева: Адмир Адиловић, Исмет Ћутук, Осман Хоџић, Мирсад Хоџић и Мехо Ибишевић – крећу око 11 часова аутомобилом без таблица у правцу Велешића. Чекају. Чекали су да се окупи што већи број чланова породице Ристовић.

Ристовићеви су се бојали да излазе од када је запаљена кућа породице Буха, у којој је изгорио непокретни старац Крсто Буха (92). Хљеб им је стално доносио Данило Ристовић (12), Тодоров син. Тог дана су га, нажалост, стричеви задржали на ручку. Дошла и комшиница Стојанка М.

Кад су видјели да су Ристовићеви посједали за ручак, исламске сарајевске звијери силом проваљују у кућу и одмах отварају ватру на људе за столом. Убијени су Петар Ристовић, његова сестра Босиљка, њихова парализована мајка Радосава и родица Мила Ристовић и братић Данило.

Један од Ристовића, Обрен, рањен је и пребачен у болницу Кошево око 14 часова. Али, управник мртвачнице је био Алија, отац убице Мирсада и рођени брат другог убице Османа Хоџића. У полицијском извјештају је написано да је дотучен и уморен од „неидентификованих починилаца“.

Комшиница Стојанка Мастило је преживјела јер се уплашена гдје сједила ту и онесвјестила. Свједочи: Били смо за трпезом када су полицајци провалили и одмах почели да пуцају из пушака. У шоку, гледала сам како се крв шири столњаком, како је хљеб црвен… Онесвијестила сам се Тодора Ристовића, као могућег свједока, хапсе 25. новембра под оптужбом да је изазивао „оружану побуну“ (које није било), што је касније преиначено у кривично дјело посједовања оружја (које нису нашли). Осуђен је на четири године затвора, размијењен је тек 1. априла 1995.

Суђење убицама почетком 1993. судско вијеће предсједник Даут Бибић, једна од судија је Васвија Видовић, која је касније официр за везу са Хашким трибуналом. Приведени Мирсад Хоџић, Адмир Адиловић и Исмет Ћутук ослобођени су кривице као неурачунљиви и упућени на лијечење.

На суђењу је закључено да су Осман Хоџић и Мехо Ибрашиновић „недоступни“ суду, мада су све вријеме били ту у Сарајеву. Цио случај су заташкали Алијини зликовци: Фикрет Муслимовић шеф безбједности тзв. Армије БиХ и Бакир Алиспахић начелник Центра службе безбједности БиХ.

О породици Ристовић није снимљен никад ни један филм, није објављена ни једна књига, нема фотографија по нету, нема трагова, осим по нека прича на неком порталу. Убијени су јер су Срби. Добро запамтите име ДАНИЛА РИСТОВИЋА, то име ће бити важно за једну другу велику причу.

Извор: фејсбук страница Православни манастири и цркве

ФОТО: фејсбук