Како је Иван Чабриновић окренуо исторују Црвене звезде

Пише: Српскопитање

Фудбалски клуб Црвена звезда највеће успехе у својој историји остварио је током 1991. године, када су освојени Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп, као круна петогодишњег плана направљеног на стадиону који данас носи име Рајка Митића. Све је могло да буде другачије, да се један веома важан политички догађај у тадашњој Југославији одиграо како је планирао Иван Стамболић.

Некадашњи адвокат и металостругар у Индустрији мотора Раковица био је изузетно важна политичка фигура у Југославији, а на неки начин и ментор Слободана Милошевића који ће му касније одузети сву моћ унутар партије. Кључни догађај догодио се на Осмој седници, након које су Милошевићеви кадрови почели да „чисте“ Стамболићеве кадрове са партијских функција – а самим тим су и фудбалског тренера Ивана Чабриновића спречили да постане шеф стручног штаба Црвене звезде.

Некадашњи фудбалер крагујевачког и београдског Радничког Иван Чабриновић кратко је био играч Партизана. Црно-бели га нису регистровали за првенство, па је играо само пријатељске утакмице, а у југословенском фудбалу оставио је далеко дубљи траг као тренер. Радио је у бројним клубовима, али и у стручном штабу репрезентације – између осталог, требало је да наследи Ивицу Осима и тада већ „окрњену“ Југославију води на Европском првенству 1992. године. Неколико година раније, намењено му је место на клупи Звезде и то лично од Стамболића.

-Још двапут сам био кандидат за Звездину клупу. Два дана уочи чувене Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој се водила борба да ли ће да превагне струја Слободана Милошевића или Ивана Стамболића, зове ме Вељко Марковић, истакнути друштвено-политички радник, бивши председник Скупштине СД Црвена звезда, а нисмо се видели десет година. Знао сам да је нешто озбиљно. Каже ми да Стамболић хоће да се упозна са мном, пошто од прекосутра преузима вођство српских комуниста и његова је жеља да ја будем Звездин тренер. То ми је и Стамболић потврдио у 15-минутном разговору у његовом кабинету. Претрнуо сам, ем од понуде, ем од његовог карактеристичног намргођеног лица. Остало је историја – присетио се Иван Чабриновић у разговору за „вести-онлине“.

Када је неколико година касније Чабриновић био део стручног штаба на Мундијалу у Италији, поново му је напоменуто да би могао у Звезду. Тада је чак и пропустио опцију да преузме Партизан због евентуалног позива црвено-белих, који се никада није догодио.

-Постојала је јака земунска струја у Партизану која ме хтела за тренера, али за време СП у Италији 1990. ми је сугерисано да не потписујем ништа с црно-белима, пошто ћу врло брзо постати Звездин тренер. У Хумској 1 је именован Милош Милутиновић. На моју несрећу тадашњи Звездин тренер је освојио највреднији трофеј у њеној историји – испричао је Иван Чабриновић, кутлна личност југословенског фудбала.

Шта је Осма седница?

Један од најважнијих политичких догађаја у Југославији тих година била је Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије која је одржана 23. и 24. септембра 1987. године. Седницом је председавао Слободан Милошевић, у то време председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије.Као најважнији догађаји са Осме седнице истиче се што је чланства у Централном комитету Савеза комуниста Србије разрешен Драгиша Павловић који је био председник партијске организације у Београду. Павловић је убедљивом већином надгласан на овој седници, након што се успротивио идејама Слободана Милошевића за решење кризе између Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Такође, Осма седница је остала запамћена као догађај на којем се догодио коначан разлаз између идеја Слободана Милошевића са једне и Ивана Стамболића са друге стране. Стамболић је годинама био ментор Милошевића, који га је наслеђивао на упражњеним функцијама у партијској структури, али су њих двојица имали потпуно другачије виђење ситуације на Косову и Метохији, због чега је и дошло до удаљавања. Наводно, Стамболић је планирао да преко Павловића изведе смену Милошевића са важне функције у партији. Како се Осма седница завршила победом Слободана Милошевића, Иван Стамболић је неколико месеци касније поднео оставку на све функције и у децембру 1987. године се повукао из политичког живота.

Шта је било са Звездом?

Фудбалски клуб Црвена звезда је 1986. године направио и усвојио чувени „Петогодишњи план“ у оквиру којег се налазио и веома амбициозан циљ освајања европске титуле. Клупски челници Драган Џајић и Владимир Цветковић, као и професор Вељко Алексић који је аутор ове капиталне студије.  Док се Иван Стамболић припремао за Осму седницу, челници Црвене звезде нису размишљали о евентуалном доласку Ивана Чабриновића на клупу.

Заправо, 1986. године тренер Црвене звезде постао је легендарни Велибор Васовић који је клубу донео једну шампионску титулу, затим је кратко црвено-беле предводио чувени Бранко Станковић „Амбасадор“, а затим је најбољи дриблер југословенског фудбала Драгослав Шекуларац припремио тим за поход на Куп европских шампиона, уз освојену дуплу круну.

Чабриновић није имао среће, једноставно… Када му је други пут поменуто да би могао да буде тренер Црвене звезде, Љупко Петровић је одвео београдски тим до трофеја у Купу европских шампиона, а његов наследник Владица Поповић неколико месеци касније до пехара у Интерконтиненталном купу.

Извор: Фејсбук страница Мој омиљени клуб ФК црвена звезда

ФОТО: фејсбук