Како је из пепела васкрснула непобједива српска војска

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

​Након мјесеци незапамћених патњи кроз залеђене планине Албаније и мочварне предјеле приморја, на дан 28. фебруара 1916. године званично је завршено пребацивање главнине српских снага на грчко острво Крф. Око 140.000 исцрпљених војника, који су више личили на сјенке него на ратнике, коначно је нашло уточиште под заштитом савезничке флоте. Иако је тијело било сломљено глађу и болестима, дух ове војске остао је несломљен, што ће се показати већ у првим недјељама њиховог боравка на „Острву спаса“.

​ОСТРВО ВИДО КАО СИМБОЛ НАЈВЕЋЕ ТРАГЕДИЈЕ

​Док се већина војске опорављала у маслињацима Крфа, најтежи болесници и изгладњели младићи упућивани су на мало острво Видо. Тамо се одигравала права драма у којој медицинско особље, упркос надљудским напорима, није успијевало да побиједи смрт. Због каменитог тла које је онемогућавало сахрањивање хиљада преминулих, српски јунаци су спуштани у дубине Јонског мора. До краја марта 1916. године, у Крфском заливу је свој вјечни мир нашло  4.847  душа, чиме је ово мјесто заувијек постало свето тло и инспирација за чувену поему „Плава гробница“.

​ТЕМЕЉИТА РЕОРГАНИЗАЦИЈА И САВЕЗНИЧКА ПОМОЋ

​Април 1916. године означио је почетак велике војне реформе. Српска војска је, уз огромну подршку савезника прије свега Француске, претрпјела потпуну реорганизацију. Умјесто дотадашње формације, војска је подијељена у три армије, од којих је свака имала по двије дивизије. Старе, уништене опреме више није било, војници су добили нове француске униформе маслинасто-зелене боје, препознатљиве „адријан“ шљемове и савремено наоружање. Крф више није био само мјесто опоравка, већ огроман војни полигон на којем се свакодневно вјежбало за одлучујући повратак у отаџбину.

​ЧУВАЊЕ СЈЕЋАЊА: МАУЗОЛЕЈ И ПЛАВА ГРОБНИЦА

​Данашњи комплекс спомен-костурнице на острву Виду представља монументално свједочанство овог страдања. Изграђен 1938. године, комплекс се састоји од маузолеја као централне цјелине, крста Краљевске морнарице и саме „Плаве гробнице“ – просторног рјешења формираног на мјесту гдје су тијела спуштана у море. У касетама маузолеја почивају кости 1.232 војника чија су имена позната, док су у бункерима смјештени посмртни остаци око 1.500 незнаних јунака. У дубинама Јонског мора, ка којем је маузолеј симболично окренут, почива још око 5.000 српских војника који су, након албанске голготе, нашли своје вјечно почивалиште под таласима.

​ДРЖАВА УЛАЖЕ У ОБНОВУ СВЕТИЊЕ

​Како би се очувало ово мјесто од највишег националног значаја, српска Влада је, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одобрила средства за темељну реконструкцију и обнову спомен-костурнице на Виду. За ову сврху биће издвојено више од 100 милиона динара — преноси РТС. Пројекат предвиђа конструктивну санацију објекта, конзерваторско-рестаураторске радове у ентеријеру и на фасадама, као и комплетно уређење и презентацију околног простора. Овом инвестицијом држава осигурава да сјећање на хероје који су васкрснули Србију остане достојно и трајно за будућа покољења.

ФОТО: фејсбук