Кисели шампањац присио Орловима
Пише: Славко БАСАРА/Спортски журнал
Орлови су болно атерирали у Риги. Лавина негедовања јавности сручила се на рањена крила из гнијезда Светислава Пешића због елиминације од кошаркашке „велесиле“ – Финске! Ни први, ни посљедњи пут.
Гњев је још већи послије неуспјеха ватерполиста и одбојкашица. Једноставно, наиђе таква година – сушна!
Увијек када наше спортисте, на једно значајно такмичење, испратимо као главне фаворите за злато, готово увијек нам се догоди разочарење! Тако је и сада на Евробаскету на којем смо сви, па и многи поред нас, Србију видјели као новог шампиона Старог континента.
Међутим, у спорту није довољан само неспорни квалитет, много фактора одлучује на путу до трона. Није довољан један Никола Јокић, па да се сви противници уплаше и склоне. Титула се осваја тимским духом, побједничким менталитетом. То Србија није имала у Летонији…
Видјело се од старта такмичења по групама да нешто није у реду и кроз изјаве чланова нашег националног тима. Припремне утакмице су још, додатно, „замаскирале“ слабости Орлова, које има свака екипа. Онда је почело да се „поклапа“ доста тога, низ несрећних околности, повреда капитена Богдана Богдановића, мистерија око Василија Мицића, ровитост Марка Гудурића и Алексе Аврамовића, блиједост екипе која је унапријед крунисана… На конференцијама за новинаре била је присутна нервоза селектора Пешића. Фрустриран човјек не може далеко да добаци, јер фрустрације су највећи непријатељ такмичења.
Све су то саставни дијелови спорта на који није отпоран ни највећи тим на једном великом такмичењу, турнирског карактера. Само селектор Пешић и играчи знају кроз шта су све пролазили. Нешто ће да открију, а нешто ће – заувијек, остати тајна из свлачионице.
Послије свега наћи ће се многи критичари који ће из свих „оружја и оруђа“ да пуцају по Орловима у ровитим временима за земљу. Биће стручних, али и паушалних анализа, „обојених“ закључака на све стране. У свему треба да се сачува достојанство. Свака изговорена и неодмјерена ријеч има тежину. Кошарка је само спорт, састављен од побједа и пораза, титула и елиминација.
Колико год болно разочарење било не треба „стрељати“ наше „јунаке“ из Риге, који су нас, до сада, много пута обрадовали. Догоди се и Финска, не толико трагично колико треба да се извуку поуке за будућа времена, јер пред овим тимом је још много изазовних такмичења.
Најлакше је осудити, потребне су рационалност и реалност у овом тешком тренутку за нашу кошарку и изневјерено очекивање. И можда треба да промијенимо „тактику“, да наше спортисте на европска и свјетска првенства, Олимпијске игре испраћамо у другачијем амбијенту, са скромнијим жељама, реалније и трезвеније. Кад се шампањац отвори прије почетка такмичења буде врео и кисео.
Пад, сам по себи, није толико трагичан уколико се послије њега не устане. Орловима су у Риги тамо неки Скандинавци скресали крила, али сви вјерујемо, и надамо се, узлетјеће они поново у висине. И обрадовати нацију!
ФОТО: КСС
