Ко су држављани БиХ који су завршили на Трамповој „црној листи“?

Пише: Данијал ХАЏОВИЋ/Аваз

Доносимо детаље о криминалним активностима за које су осуђени и осумњичени

Објављивање листе такозваних “најгорих од најгорих” од америчког Министарства домовинске сигурности (ДХС) изазвало је велику пажњу бх. јавности, посебно након информације да се међу ухапшенима налазе и особе које имају држављанство Босне и Херцеговине или поријекло из наше земље. Ипак, детаљнија анализа показује да се иза бомбастичног назива крије знатно сложенија и често нетранспарентна слика.

Независна провјера

Ријеч је о подацима које објављују агенције унутар ДХС-а, прије свега, Имиграциона и царинска служба (ИЦЕ), а који обухватају особе ухапшене или преузете у имиграциони притвор током другог мандата предсједника Доналда Трампа (Трумп). У бројним случајевима не наводе се бројеви судских предмета, тачни датуми нити правоснажни исходи, што отежава независну провјеру. Ипак, за дио особа поријеклом из БиХ постоје провјерљиви трагови у америчким судским документима и озбиљним локалним медијима.

Случај Веле и Шарића

Једно од имена које се може прецизније реконструисати јесте Адмир Веле, ухапшен у савезној држави Минесота. Локални лист „Пост Буллетин“ из Рочестера наводи да је Веле процесуиран због више кривичних дјела, укључујући крађу из продавнице оружја, као и раније пресуде за вожњу у алкохолисаном стању и вожњу без важеће дозволе. Након тога је пребачен у ИЦЕ притвор у округу Фрееборн.

У истој савезној држави раније је евидентиран и Ермин Шарић, становник Пеликан Рапидса, о којем је регионални портал ДЛ-Онлине извјештавао због оптужби за тежа кривична дјела везана за контролисане супстанце, као и давање лажног идентитета полицији приликом заустављања.

Масачусетс и Кентаки: Кећо и Јухић

Име Демира Кеће појављује се и на званичној wеб-страници Бијеле куће, у контексту акција ИЦЕ-а у Бостону. У тој објави се наводи да је ријеч о држављанину БиХ с ранијим осудама које укључују помагање у извршењу тешког напада, недозвољено посједовање ватреног оружја и муниције, као и вожњу под утјецајем алкохола. Иако је извор политички интониран, ријеч је о званичном саопћењу америчке администрације.

За разлику од тога, случај Гордане Јухић из Кентакија има јасан судски епилог. Према документима Окружног суда у Кентон Каунтију, порота ју је прогласила кривом – уз формулацију “гуилтy бут менталлy илл” – за двије тачке провале другог степена и кривично оштећење имовине. У јуну 2025. године изречена јој је казна од десет година затвора.

Федерални трагови: Кемал Дугалић

За Кемала Дугалића постоје старији, али изузетно озбиљни федерални записи. Америчка Агенција за сузбијање дрога (ДЕА) још је 2011. године објавила саопћење у којем се Дугалић спомиње као дио вишедржавне криминалне мреже за кријумчарење кокаина. У том предмету осуђен је на вишедеценијску казну затвора, а судски документи додатно потврђују пресуде за завјеру у дистрибуцији наркотика и прање новца.

Овај случај се често наводи као један од ријетких гдје постоје јасни и доступни подаци о тежини кривичних дјела.

Калифорнија и Тексас: Синановић и Алимановић

Име Аднана Синановића појављује се у архиви Лос Ангелес Тимеса у оквиру полицијског и судског извјештавања о тешком кривичном случају из 2016. године, гдје се наводи као једна од ухапшених особа у предметима који укључују разбојништво и смртни исход.

Детаљи су доступни кроз судске списе, али без потпуног јавног наратива о коначном исходу. У Тексасу се у локалним полицијским евиденцијама појављује Дениса Алимановић, евидентирана у Монтгомери Каунтију због породичног насиља. Ријеч је о евиденцији хапшења, а не правоснажне пресуде, што је важно нагласити у контексту ИЦЕ-ових листа.

Имена без провјерљивих трагова

За дио особа које се наводе у домаћим медијима – међу њима Јетон Битићи, Сафет Авдулахај, Мирдал Липљанац и Хата Шарић – у овом тренутку није могуће пронаћи поуздане и прецизне информације у америчким судским регистрима или релевантним медијима, које би недвосмислено потврдиле идентитет, оптужбе и ток поступка. Управо тај недостатак транспарентности представља једну од главних замјерки начину на који ДХС комуницира ове случајеве.

Политички контекст и опрез

Стручњаци за имиграционо право у САД упозоравају да се овакве листе често користе у политичке сврхе, при чему се не прави јасна разлика између особа које су тек ухапшене, оних које већ служе казне и оних које су само преузете у имиграциони притвор. У правном смислу, оптужба не значи и пресуду, а многи случајеви се годинама воде кроз судски систем.

Због тога је важно нагласити да ове информације говоре о хапшењима и оптужбама, а не нужно о коначно утврђеној кривици. Генерализација или колективно етикетирање дијаспоре на основу оваквих листа не само да је нетачно, него и опасно.

ФОТО: Аваз